Prema njenim rečima, Nemačka je izložena napadima na vitalnu infrastrukturu, sve manje je privlačna za investicije u energetski intenzivne grane privrede i nalazi se u stanju političke nestabilnosti. Istovremeno, budući odnosi sa Rusijom i dalje igraju ključnu ulogu u energetskoj bezbednosti zemlje.
„Treća najveća ekonomija sveta uvozi čak 70 odsto energije koju troši. Berlin nije u poziciji da se izbori za povoljnije cene ili uslove. Nemački potrošači plaćaju jedne od najviših cena električne energije u svetu, a potencijalni investitori su toliko obeshrabreni da mnogi odustaju od ulaganja“, zaključila je Hojer. Ona je dodala da će za ispravljanje ovakve situacije biti potrebno mnogo vremena, kao i više političke volje nego što je Berlin trenutno spreman da pokaže.
U Nemačkoj se u poslednje vreme sve češće čuju pozivi za obnovu isporuka energenata iz Rusije. Premijer Saksonije Mihael Krečmer ranije je izjavio da bi Rusija u dugoročnoj perspektivi ponovo trebalo da postane trgovinski partner Nemačke i založio se za nastavak uvoza energenata nakon prekida vatre u Ukrajini. Sličan stav iznela je i Alis Vajdel, iz stranke „Alternativa za Nemačku“ koja je 26. novembra u Bundestagu predstavila plan od 12 tačaka za izlazak zemlje iz krize, uključujući i obnovu kupovine ruskog gasa i nafte.
Uprkos tome, Savet EU je 20. oktobra odobrio postepenu zabranu svih kupovina ruskog gasa od 1. januara 2028. godine. Odluka se odnosi i na gas iz gasovoda i na tečni prirodni gas. Zaključivanje novih gasnih ugovora biće zabranjeno od 1. januara 2026, kratkoročni ugovori moraju biti okončani do 17. juna 2026, dok dugoročni mogu važiti najkasnije do 1. januara 2028. Evropski parlament zahteva još strože mere, zalažući se za potpuni prekid isporuka ruskog gasa zemljama EU već od 1. januara 2027. godine.