Arsić se već odomaćio u Rusiji i ističe da je organizacija VTB lige na izuzetnom nivou i da po tome ne zaostaje u odnosu na Evroligu.
„Ovo mi je treća sezona u Rusiji. Što se tiče kvaliteta, nije kao pre četiri godine, jer i ovi najveći klubovi nemaju evroligaške igrače. Teže je ubediti inostrane igrače da dođu, a što se tiče organizacije, to je na najvišem nivou. Nema nikakvih problema. Još je i bolje nego ranije u pogledu sudija. Ranije ih nije bilo kvalitetnih, a sada ima kvalitetnih ruskih sudija koji mogu da odsude i najveće utakmice“, ističe Arsić za Sputnjik.
Potom dodaje:
„Ja sam rekao prve godine da ne zaostaju u organizacionom smislu u odnosu Evroligu. Što se tiče timova nije na tom nivou, ali je organizacija maksimalno ozbiljna i profesionalna. Tu aspolutno nema problema. Budžeti timova su dovoljno visoki, jasna su pravila, ne sme ništa da škripi po tom pitanju“.
Jenisej je trenutno na osmoj poziciji na tabeli VTB lige. Zanimljivo je i koliko Arsić provede u avionu tima iz Krasnojarska, iz Sibira.
„Za nijansu bolje nego prošle sezone. Problem je što ne možemo da zadržimo kostur ekipe, ruski igrači kada odigraju dobro kod nas, dobiju dobre ponude. Neki odu zbog viška para, neki zbog odlaska u Moskvu ili Sankt Peterburg. Mi smo malo dalje, dosta se leti. Treba da preletimo oko 140.000 kilometara u sezoni. To je ljudima interesantno da čuju. Ja sam prihvatio kao neminovnost. Uvek poredim sa Borcem i Jadranskom ligom, putovanja po Balkanu kada su autobusom su mnogo teža nego avionom kada se ide“.
Nije dobro kada Amerikanci „privatizuju“ klub
Arsić u ekipi ima i Srbina, Danila Tasića. Da li mu to donekle olakšava posao?
„Jeste lakše. Mi se trudimo da bude balans, da nisu ni Balkanci ni Amerikanci, jer svako donosi i dobre i loše strani. Ako Amerikanci privatizuju klub onda je to teško kontrolisati. Zato je važan balans. Danilo se odlično snašao, iskusan je igrač, pomaže mlađim ruskim igračima, drugi smo najmlađi tim u ligi. To su igrači željni minutaže i šanse da igraju, možemo to da im ponudimo. Ne možemo baš budžetom da ih privučemo, a oni dobijaju šansu. Treba strpljenja za rad sa njima“, ističe Arsić.
Kao Srbinu lepo mu je da radi i živi u Rusiji.
„Meni je prilično lako, naročito u ovoj situaciji. Kada su naši treneri dolazili u poslednjih dvadesetak godina, ovde ljudi možda nisu znali previše o Srbiji, ali sada sa mnogo više simpatija gledaju ka Srbima, zato što smo u teškim vremenima ostali u dobrim odnosima. To mi je poprilično olakšalo, posebno ovde u Krasnojarsku. Dobri su domaćini, po karakteru otvoreni za goste. Nije bilo nikakvih problema što se uklapanja tiče. Svuda po Rusiji gde se pojavimo sa simpatijama se odnose prema Srbima“, ističe Arsić.
Ne kaže se slučajno da su Srbi i Rusi braća zauvek.
„Pošto je situacija takva kakva jeste, mislim da se saradnja među narodima, kao i celokupna slika prema Srbima u Rusiji, dodatno pomerila u pozitivnom smeru“, dodaje Arsić.
Kakva je sličnost u životu u Rusiji i Srbiji? Jasno, sibirska hladnoća pravi razliku.
„Nema mnogo razlike, ako gledate evropski deo Rusije. Što se tiče Krasnojarska, kada dođe zima početkom novembra, jedina je razlika jer je manje kretanje po otvorenom, jer su temperature minus 10 ili minus 20. Ja sam se navikao idem peške. Pre dve godine bilo minus 40, ali ja iskreno nisam primetio, a-ha-ha. Ovde je vazduh suv i manje se oseti hladnoća, osim kada ima vetra. Veći deo života provodimo u zatvorenom, odlično je organizovano, ali ko voli šetnje nije baš preporučljivo na minus 40“, komentariše šaljivo Arsić, pa dodaje planove za 2026. godinu.
„Naš je cilj što se tiče plasmana da uđemo u plej-of. Realno je dosta timova sa mnogo većim budžetima. Nerealno je očekivati neki visok plasman. Odlazak u plej-of bi za nas bio uspeh. Na dobrom smo putu da taj cilj ostvarimo. Kada dođe sledeća sezona verovatno ćemo opet sklapati tim ispočetka. Ja imam ugovor za sledeću sezonu, nemam dilemu gde ću ja biti. Što se tiče igrača, verovatno ćemo morati da gradimo tim iznova“, konstatovao je Arsić na kraju javljanja za Sputnjik.