On podseća da se 2026. godine obeležava 35 godina od raspada SSSR-a i nastanka savremene Rusije kao samostalne države. Iako je Rusija nasledila međunarodni status Sovjetskog Saveza, uključujući i onaj u Savetu bezbednosti UN, postala je drugačija zemlja, a mnogi današnji sukobi, posebno u Ukrajini, imaju korene u odlukama donetim 1991. godine. Tadašnje rusko rukovodstvo, vođeno iluzijama o svetu bez sukoba, svetu bez ideoloških suprotstavljanja, bez diplomatskih konfikata, bez trgovinskih i vojnih ratova, nije razmišljalo o položaju Rusa van Rusije, niti je definisalo status Krima, Donbasa i drugih teritorija koje su se nazivale Novorusijom.
„Te iluzije smo mi skupo platili. I opet, kada je došlo do podele, kada su potpisani Beloveški sporazumi i kada smo bili podeljeni, ruski predsednik Boris Jeljcin nije ni pomislio na sudbinu ruskog stanovništva koje živi u drugim državama, a posebno, ako govorimo o Ukrajini, sudbina Krima nije bila razmatrana. Nismo razgovarali o statusu Donbasa i drugih teritorija koje su se nazivale Novorusija“, kaže Svetov.
Koreni ovih sukoba nisu bili samo u politici Lenjina, koji je Donbas predao Ukrajini radi proletarizacije stanovništva Ukrajine, niti samo u politici Hruščova, koji je voluntaristički predao Krim Ukrajini, već i u tome što Rusija nije promislila posledice takvih odluka i nije postavila svoje zahteve, ističe Svetov.
„Kada Vladimir Putin pokušava da objasni duboke korene sukoba u Ukrajini, njegove prvobitne uzroke, uključujući i istoriju, na njega gledaju sa nerazumevanjem. Kažu: 'Zašto nam držiš predavanja?'. Zato što, ako se to ne zna, onda se sve svodi na priču da je 'ogromna Rusija napala malu, krhku Ukrajinu'", ističe Svetov.
Kao ključne prioritete Rusije u 2026. Svetov navodi ekonomski razvoj, ubrzanje rasta nakon sankcija i jačanje unutrašnjeg jedinstva svih naroda u zemlji.
Prema njegovim rečima, Rusija je naučila da funkcioniše u uslovima sankcija, da im se efikasno suprotstavlja i da sprovodi politiku zamene uvoza, a sada je glavni cilj ubrzanje ekonomskog rasta.
„Treći, najvažniji pravac je očuvanje i jačanje jedinstva ruskog naroda. Prošle godine smo imali Godinu autohtonih jezika, a ove obeležavamo Godinu jedinstva naroda Rusije. Moramo pažljivo obezbediti da se svaki narod koji živi u Ruskoj Federaciji oseća kao punopravni član ove države“, kaže Svetov.
Rusiju očekuje popravljanje odnosa sa SAD, ali ne i sa EU
Govoreći o razvoju odnosa sa SAD i EU, Svetov ocenjuje da su to dva sasvim različita koloseka. Prema njegovim rečima, postoji nada da se odnosi sa SAD poprave, dok se sa Evropskom unijom ne očekuje poboljšanje.
„Naši odnosi sa SAD su dotakli dno. Postoje neki manji ekonomski odnosi, i to tamo gde su Amerikancima potrebni — na primer, prilikom kupovine titanijuma ili uranijuma. Ono što im je potrebno to u kupuju, ali ništa više od toga. Za godinu dana Trampovog predsednikovanja promenila se samo retorika — postala je manje neprijateljska. U američkoj strategiji Rusija je formalno prestala da bude neprijatelj, ali realnih pomaka nije bilo. Nadam se da će posle rešavanja ukrajinskog pitanja ekonomski odnosi između Amerike i Rusije dobiti novi impuls i da to neće ostati samo na rečima“, kaže Svetov.
Jedan od mogućih pravaca saradnje jeste zajedničko, rusko-američko, osvajanje Arktika, kao i realizacija zajedničkih projekata u oblasti eksploatacije i prerade mineralnih sirovina, uključujući i retke zemne elemente, dodaje ekspert.
Što se tiče Evropske unije, Svetov smatra da neće biti pozitivnih pomaka dok se ne promeni sadašnje evropsko političko rukovodstvo, jer je među njima neprijateljstvo prema Rusiji duboko ukorenjeno.
„Oni ne mogu nakon pet godina podsticanja neprijateljstva prema Rusiji da naprave zaokret i kažu: 'Hajde da se družimo!'. Vladimir Putin je vrlo jasno rekao, kada su ga pitali o našem povratku u Grupu sedam (G7), da ne zna kako bi i o čemu bi sa njima razgovarao. Oni su se neprijateljski odnosili prema nama, vređali Rusiju i predsednika, a sada bi da dođu i da se ponašaju kao da se ništa nije dogodilo. To je veoma težak put i mislim da će za to biti potrebno mnogo vremena“, ocenjuje ekspert.
Svetov napominje da se međunarodni poredak i sistem bezbednosti ne stvaraju, niti se ruše preko noći. Posle Drugog svetskog rata bilo je potrebno 30 godina da se u Evropi uspostavi jasan i opšte prihvaćen sistem bezbednosti.
„Ako, recimo, finski predsednik ili premijer kaže da će se posle ukrajinskog sukoba ponovo družiti sa Rusijom jasno je da do toga neće doći tako brzo. Ruski biznis više neće ići u Finsku i investirati. Ruski građani više neće masovno ići tamo i kupovati nekretnine i robu. Nama je održana surova lekcija - pokušavaju da nam oduzmu imovinu, zabranjuju ulazak u stanove koje smo kupili i plaćali poreze. Teško će se sve to zaboraviti. Moraće tamo da se promeni generacija političara“, smatra Svetov.
NATO koristi Ukrajinu kao oružje protiv Rusije
Ekspert očekuje da će se agresivna politika NATO-a prema Rusiji nastaviti i u budućem, jer je izmišljena ruska pretnja razlog postojanja NATO-a.
Sagovornik navodi da je Rusija, živeći u svojim iluzijama, početkom devedesetih.
„Smisao postojanja NATO-a zasniva se u proglašavanju Rusije za neprijatelja. Sada pokušavaju da govore da je isti takav neprijatelj i Kina, ali im to teško prolazi, a što se nas tiče, mi smo im potrebni kao neprijatelj", ističe on.
Ankete pokazuju da većina Rusa očekuje da će se rat u Ukrajini završiti ove godine i da će Moskva „ostvariti svoje deklarisane ciljeve“ tokom 2026.
Što se tiče očekivanja za 2026. godinu, 70 odsto građana veruje da će ona biti uspešna.
Pogledajte i: