U intervjuu za Sputnjik ova bivša analitičarka Ministarstva odbrane SAD komentarisala je napad Ukrajine na Putinovu rezidenciju.
Zašto je Ukrajina odlučila da eskalira situaciju usred tekućih mirovnih pregovora? U kojoj meri ovaj pokušaj napada može potkopati postignuti napredak?
Jasno je da neko u vojnoj komandnoj strukturi u Kijevu bira eskalaciju, u bilo kojoj fazi u kojoj se pravi korak ka miru. Nije jasno da li je to Zelenski, ili njegovi vojni komandanti, ili britanski, francuski ili drugi vojni i obaveštajni donosioci odluka. Ako se veruje da se napredak zapravo postiže kroz seriju razgovora između SAD i Rusije, zatim EU i Ukrajine, a zatim SAD i Ukrajine, onda ovi napadi komplikuju proces. A ako su razgovori uglavnom zapadna predstava političkih aparatčika sa obe strane Atlantika, onda je to jednostavno nastavak rata koji Ukrajina vodi sa pozicije velike slabosti.
Lavrov je takođe izjavio da će se stav Rusije u procesu pregovora promeniti kao rezultat pokušaja terorističkog napada kijevskog režima. Koliki obim promena u ruskom stavu treba da očekujemo i kako će one uticati na proces pregovora?
Rusija, na osnovu svog ponašanja u ratu i već postignutih ciljeva, ne mora da toleriše ukrajinske pokušaje atentata i baražne napade dronovima na naftna postrojenja i tankere. Verovatno oni koji žele da nastave rat i ratne prevare u Ukrajini žele da izazovu rusku preteranu reakciju ili odgovor istom merom, kao način nastavka rata i opravdanja skuplje i angažovanije podrške Ukrajini. Rusija ima i stratešku i taktičku prednost, ali je do sada sačuvala i moralnu prednost fokusirajući se na vojne i jasne ciljeve Specijalne vojne operacije.
Prema rečima Putinovog pomoćnika Ušakova, Tramp je bio šokiran kada je čuo za napad na Putinovu rezidenciju i rekao je da će se američki pristup radu sa Zelenskim promeniti. Koje promene u tom smislu očekujete?
Čini se da Tramp ima mnogo toga u rukama, i iako ne sumnjam da je bio iskreno šokiran, nema opravdanja za bilo kakav šok sa njegove strane, s obzirom na veliku količinu globalnih obaveštajnih podataka kojima Izvršna kancelarija predsednika SAD
ima pristup. Napadi dronovima duboko na rusku teritoriju bili su stalni u poslednjih nekoliko godina ovog rata, kao i pokušaji atentata na najviše rusko rukovodstvo od strane Ukrajine, od kojih su neki bili uspešni. Nema racionalnog razloga da Tramp bude šokiran, a to što tvrdi da jeste govori mi da nije obraćao dovoljno pažnje na veoma ozbiljno pitanje Ukrajine i da možda ne razume u potpunosti istorijsku ulogu Ukrajine u regionu i kao alata za širenje NATO-a, i fokusa za strategiju NATO-a za organizacioni opstanak kroz evropsku i američku rusofobiju.
Tramp je takođe naglasio da je njegova odluka da ne prebaci rakete Tomahavk Ukrajini bila ispravna. Šta mislite o proceni američkog predsednika u tom pogledu?
U bazičnom smislu, nikakvo ili vrlo malo američkog ili drugog oružja ne bi trebalo da bude prebačeno u Ukrajinu, na osnovu naših sopstvenih zakona koji regulišu prodaju strane vojne opreme neizabranim diktatorima bez sporazuma o međusobnoj odbrani, kao i nedavnih rezultata o korupciji i nedostatka odgovornosti u Ukrajini. Praktično, zapadno oružje poslato Ukrajini, sa vojskom u raspadu i sa lošom obukom, i jasnim dokazima da je rat već izgubljen, predstavlja trošenje tog oružja, nešto što poreski obveznici koji plaćaju za to oružje možda neće ceniti. Strateški gledano, Tomahavci mogu da nose nuklearnu municiju i mogu da dosegnu vojne i političke ciljeve duboko u Rusiji, tako da bi ovo verovatno bilo shvaćeno kao čin rata od strane SAD direktno protiv Rusije – i predsednik Putin je naznačio da bi to tako video. Dakle, Tramp je doneo ispravnu odluku, i to pokazuje da dobija neke zdrave savete od svog tima.
Da li će se američki pristup deljenju obaveštajnih podataka i vojne pomoći sa Ukrajinom promeniti u svetlu ovog napada?
Ovo deljenje američkih obaveštajnih podataka, koordinacija ciljeva, pa čak i izbor ciljeva, bili su glavni aspekti američke pomoći Ukrajini, i dok je Tramp zaustavio neke, a usporio druge načine pomoći Ukrajini, čini se da nikada nije zaustavio ovaj ključni aspekt. Ova pomoć je, po mom mišljenju, jedini razlog zašto se ovaj rat nastavlja poslednjih nekoliko godina, kada je mogao da se završi davno. Ukidanje ove pomoći bi okončalo ovaj rat, možda tako što bi se Zelenski suočio sa sudbinom u Kijevu gde mali broj njegovih saradnika pokušava da shvati kako da lično preživi 2026. godinu. Tramp oseća ovu dinamiku, ali London, Berlin i Pariz grozničavo lobiraju za kontinuiranu podršku američkih obaveštajnih podataka, ciljanja i nadzora. Tramp voli da bude „potreban“ i uživa u ovoj moći nad svojim novim evropskim vazalima. Jasno je da je vreme za odluku u Beloj kući, i uskoro ćemo znati da li je Tramp ozbiljan.
Pogledajte i: