Budžetiranje je osnova upravljanja finansijama jer ako nemate bar okvirne brojke vaših troškova, nećete moći njima ni da upravljate, objašnjava u podkastu “Porodično” ekonomista i osnivač finansijskog portala “Kamatica” Dušan Uzelac.
Kako kaže, to ne mora da bude tako rigidno finansijski definisano kao što rade profesionalci. Idealno je da to bude jedan okvirni dokument, parče papira koji ne treba da ima neku strogo definisanu formu, ali treba da sadrži predviđanje prihoda i rashoda.
Kućni budžet i finansijske lekcije
“Najveći izazov jeste prepoznavanje finansijskih ciklusa i malo ko to uspeva na pravi način. Onaj prvi mesečni finansijski ciklus nekako svi razumeju - to je primanje plate, plaćanje računa i to je ponovljivo iz meseca u mesec. Ono što pravi najveći problem svima u finansijama jesu godišnji finansijski ciklusi - ponovljivosti koje se dešavaju jednom godišnje poput odlaska na letovanje, proslava rođendana, slave, novogodišnje potrošnje, registracije automobila… Sve su to neke stvari koje su jednokratni godišnji udar na budžet i zato imate razlike od meseca do meseca”, ukazuje autor projekta “Investiram na kvadrat”.
U tom smislu, dodaje stručnjak, april možda bude povoljniji pa možete sebi da kažete da ste malo bolje prošli tog meseca, ali onda dođe decembar koji je duplo skuplji i pokvari dobar rezultat iz aprila:
“Ako trošite sve što zaradite - vi ćete biti u problemu u tom decembru. A ako ste naštelovali svoje finansije da trošite manje nego što zarađujete, onda vam je svaki mesec isti i imaćete kontrolu.”
Upravljanje finansijama - upravljanje emocijama
Na pitanje koji su koraci potrebni prilikom formiranja nekog realnog porodičnog budžeta, Uzelac kaže da u tom smislu ima dosta nekih paušalnih saveta, ali da je prema njegovom mišljenju suština upravljanja finansijama zapravo - u upravljanju emocijama.
“Moja teza je da ako uspostavite kontrolu nad sobom u činu potrošnje, upravljaćete i novcem. I to je upravo put za uspostavljanje kontrole - prepoznati sebe, prepoznati proizvode i usluge koje trošimo, bez kojih ne možemo - to je bukvalno lista prioriteta. Ovo hoću, ovo neću, ovo mi je neophodno za fizičku egzistenciju, ovo mi je neophodno za emocionalnu egzistenciju. I kad kategorišete te stvari, videćete da na dnu liste ima nešto, što znači da vi možete slobodno da skidate to sa dna liste. Ali tu listu ne možete imati ako se ne suočite sa sobom, sa finansijama i ne stanete na finansijsku vagu da vidite koliko imate i koliko nemate”, navodi Uzelac.
To bi, kaže, bio prvi korak - definisanje prihoda i rashoda.
“Tu nema mnogo matematike, ili je prihod ili je rashod, ili je plus ili je minus. I nemoguće je trošiti više nego što imate. Ta izjava - trošim više nego što imam - je najčešće onako neka šaljiva amnestija za neupravljanje finansijama. Nemoguće je matematički, možete samo trošiti neki tuđi novac ili vaš novac iz budućnosti, kredit recimo, ali ćete kad-tad morati to da otplatite”, upozorava gost podkasta “Porodično”.
Ne možete, dodaje Uzelac, trošiti tuđi novac, već samo vaš koji ste zaradili ili koji ćete zaraditi.
“I to je onda početna računica da shvatite koliko imate. Onda, sa druge strane, izračunate koliko želite da trošite. Nema ni tu pogrešnih odgovora, može samo da bude jedan sudar sa realnošću. I često je to najveći strah ljudima da se suoče sa realnošću, da stanu na finansijsku vagu, jer je tu najčešće odgovor da žive život koji sebi ne mogu da priušte”, kaže finansijski stručnjak.
Kad nešto poskupi - mi opsujemo i nastavimo dalje
Na pitanje koliko smo kao nacija finansijski pismeni, Dušan Uzelac kaže - dovoljno. Međutim, primećuje, ono što je ovde “sudar svetova” jeste činjenica da mi na Balkanu ne merimo te finansije na način kako to čini ostatak sveta.
“Nismo mi nepismeni, nismo neobrazovani, samo ne marimo za novac kao što to rade na zapadu. I to je stvarno suštinska razlika na ovim prostorima. To vidite na svakom ćošku, u društvu se to vidi. Vi vidite na ulici novčiće, vidite na kasi da građani ne uzimaju novčiće za kusur. Kažu - u redu je, zadrži kusur. Svađamo se u kafani ko će da plati… Mi se čudimo kako to dele račune na zapadu, to se ovde ne doživljava kao prihvatljivo ponašanje. I to je odnos prema novcu koji nije neispravan, on se samo sudara sa jednim kapitalističko-potrošačkim pristupom koji nas tera da to računamo na njihov način. Banke u četiri decimale računaju svoje račune, a mi računamo plus-minus sto dinara, kad nešto poskupi - mi opsujemo i nastavimo dalje. Znači, ne marimo i nedovoljno čuvamo te naše resurse”, ističe ekonomista.
Upravljajte finansijama da one ne bi upravljale vama
Prema njegovim rečima, upravljanje finansijama jeste bitno za finansijsku egzistenciju jer finansije donose komfor života.
“Niko ne mora da se bavi parama zarad para, nego zarad komfora života i upravo je tu ključ - kada naučite da upravljate finansijama nećete dozvoliti da one upravljaju vama. Jer, ako ne marite za finansije bićete rob toga da li imate ili nemate. Imaćete visok datum, stigla plata, zaduženja, možda neki momenti da ne možete da priuštite sebi nešto. Ali, ako ste prethodno analizirali, shvatili i razdvojili šta vam je želja, a šta vam je potreba - vi ćete racionalnije da ukrotite emocije i racionalizovaćete vaše ponašanje. Finansije su prilično egzaktne, pa ako nešto sebi u datom trenutku ne možete da priuštite nećete zbog toga biti ljuti ni na sebe ni na kosmos iz prostog razloga što ste prethodno napravili računicu i znate kada ćete to sebi moći da priuštite”, zaključuje Dušan Uzelac koji je u podkastu "Porodično" govorio i o štednji, investiranju i tome kada i kako da decu učimo upravljanju finansijama.
Pogledajte i: