Prvi anatomski moderni ljudi(Homo sapiens) stigli su u Evropu pre između 50.000 i 38.000 godina i na Starom kontinentu.
Tim je analizirao naseljavana područja i obrasce kretanja obe grupe, navodi se u saopštenju Univerziteta u Kelnu.
Istraživači su, u studiji objavljenoj u žurnalu Plos Van, koristili numerički model kako bi simulirali mogućnost susreta obe grupe na Pirinejskom poluostrvu. Model uzima u obzir preovlađujuće klimatske fluktuacije i simulira populacije obe grupe, kao i njihovu povezanost i interakciju. U stanju je da dinamički simulira širok spektar scenarija, za razliku od tradicionalnijih arheoloških i genetičkih metoda. To omogućava ispitivanje različitih teorija i stvaranje nove perspektive.
,,Povezivanjem klime, demografije i kulture, naš dinamički model nudi širi okvir za objašnjenje koji se može koristiti za bolju interpretaciju arheoloških i genomskih podataka'', rekao je prof. Gerd-Kristijan Veniger sa Odeljenja za praistorijsku arheologiju Univerziteta u Kelnu.
U vreme prelaza iz srednjeg u mlađi paleolit populacija neandertalaca širom Evrope, a posebno na Pirinejskom poluostrvu, doživljavala je stalni pad koji je na kraju doveo do izumiranja vrste. Istovremeno su se anatomski moderni ljudi širili Evropom.
Ovaj period su takođe karakterisale snažne klimatske promene, sa naizmeničnim hladnim i toplim fazama: faze brzog zagrevanja koje se dešavaju tokom samo nekoliko vekova u suprotnosti su sa postepenijim periodima hlađenja (takozvani Dansgard-Ešgerovi događaji), koji su prekinuti fazama ekstremne hladnoće uzrokovanim masovnim ispuštanjem ledenih bregova u severni Atlantik (Hajnrihovi događaji).
Da li je došlo do susreta ove dve vrste
Precizno vreme izumiranja neandertalaca i dolaska modernih ljudi ostaje nejasno, pa se potencijalni susret ove dve vrste ne može isključiti. Genetske analize kostiju ukazuju na mešanje u istočnoj Evropi u ranim fazama migracije modernih ljudi. Kasnije mešanje dveju populacija na Pirinejskom poluostrvu je moguće zbog značajnih neizvesnosti u datiranju, ali još nije dokazano.
,,Višestruko pokretanje modela sa različitim parametrima omogućava procenu verovatnoće različitih scenarija: rano izumiranje neandertalaca, mala veličina populacije sa visokim rizikom od izumiranja, ili produženo preživljavanje koje bi omogućilo mešanje'', rekao je prof. Japing Šao sa Instituta za geofiziku i meteorologiju i glavni istraživač studije.
U većini simulacija, međutim, ove dve grupe se nisu srele.
U sva tri scenarija populacije su bile veoma osetljive na klimatske promene. U onim slučajevima gde je populacija mogla da ostane stabilna dovoljno dugo, mešanje dveju vrsta bilo je moguće. Ovo mešanje bi bilo najverovatnije na severozapadu Pirinejskog poluostrva, u oblasti gde su moderni ljudi mogli stići dovoljno pre nego što se populacija neandertalaca potpuno urušila.
Pogledajte i: