Na svečanosti u Ministarstvu kulture, Selaković je rekao Tanjugu da je reč o kapitalnom projektu od nacionalnog značaja koji će biti sprovođen u naredne tri godine.
Selaković je rekao da se ugovorom prenosi "89.350.000 dinara za radove koji će biti namenjeni za nekoliko pozicija u okviru manastirskog kompleksa".
Prema njegovim rečima, radi se o potpunom uređenju, odnosno rekonstukciji i radovima na kulama sedam i osam, na bedemu koji ih povezuje, kao i sredstvima za izradu projektno-tehničke dokumentacije za obnovu manastirske trpezarije.
Selaković je dodao da je to najveća građevina posle sabornog hrama Svete trojice i najveća trpezarija Srpske pravoslavne crkve, podignuta u Srednjem veku.
"Tu je još nekoliko pozicija koje će biti finansirane iz ovih sredstava. Cilj nam je da Manasiju, koja je na tentativnoj listi Uneska, pripremimo za nominaciju za upis u Uneskov registar svetske nepokretne kulturne baštine", istakao je ministar.
Selaković je ocenio da to Manasija zaslužuje, jer je po arhitekturi i freskoslikarstvu "labudova pesma srpske srednjevekovne umetnosti, neimarstva i kulture".
"Ovo je posle osamdesetih godina, kada je država uložila ozbiljna sredstva u rekonstrukciju Studenice, u susret proslavi osam vekova manastira, ovo najveći zajednički projekat države i SPC", rekao je ministar kulture.
Selaković je podsetio da će 2027. godine biti obeležavano šest vekova od upokojenja despota Stefana.
Prema njegovim rečima, ovim ugovorom se ulazi u obeležavanje tog veoma značajnog jubileja, ali se i "priprema prezentacija našeg bogatog kulturnog nasleđa u okviru svetske specijalizovane izložbe Ekspo 2027".
Iguman Pavle je rekao da se veoma raduje što su Selaković, njegovi saradnici i rukovodstvo države "pokazali veliki sluh kada je u pitanju zadužbina despota Stefana, manastir Manasija".
"Ovo kapitalno delo koje treba da se odigra do 2027. kada treba da se završi potpuna rekonstrukcija i obnova manastira jeste ulaganje koje se nije dogodilo od njegovog osnivanja od despota Stefana do današnjeg dana", istakao je iguman Pavle.
Prema njegovim rečima, Manasija spada u svetsku kulturnu baštinu i na tentativnoj listi je Uneska, pa je "vrlo bitno da pokažemo svetu ko smo, šta smo i kome zapravo pripadamo".
"Manastir Manasija nije samo crkvena arhitektura, već i vrlo značajno kulturno nasleđe, koje se isticalo po čuvenoj Resavskoj prevodilačko-prepisivačkoj školi, koja je osnovana tu", rekao je iguman Pavle.
Istakavši da se raduje što će 2027. godine Manasija ponovo zasijati u punom sjaju, iguman Pavle je podsetio na izreku - "Nama sija, nama sija - Manasija".
"Neka nam ponovo zasija punim sjajem u molitvama Svetog despota i u njegovu slavu da završimo sveto delo", poručio je iguman Pavle.
Pogledajte i: