Sada, prvi put od raskida, Ferero je odlučio da govori. I to ne u formi demantija, već u formi ispovesti.
U intervjuu za špansku „Marku“, nekadašnji broj jedan sveta i šampion Rolan Garosa odbacio je tvrdnje da je novac bio ključ razlaza sa igračem kojeg je vodio od njegove petnaeste godine.
„Znam da se puno priča o novcu, ali ja sam od mladosti uvek pokazivao da pare nisu najvažnije. Nije tačno da sam tražio više. Imao sam visok procenat zarade i na tome sam zahvalan. Odmah sam rekao da to nije ključno pitanje, niti motiv mog rada sa Karlosom“, rekao je Ferero.
U javnosti se pominjalo i da je razdor nastao zbog prevelikog broja egzibicija, kao i zbog činjenice da su Alkaras i Ferero razvijali odvojene teniske akademije, koje su vremenom postale konkurentske. Ni to, tvrdi Ferero, nije presudilo.
„Logično je da posle svega što je postigao želi da ima svoju akademiju i da više vremena provodi kod kuće. To ne može da bude problem.“
Ipak, ni sam Ferero ne krije da je rasplet bio šokantan.
„Sve je izgledalo kao da ide u dobrom pravcu. Sezona je bila završena, novi ugovor je bio u pripremi. Nismo se slagali u svakom detalju, oni su gledali šta je najbolje za Karlosa, ja šta je najbolje za mene. Bilo bi bolje da smo seli i sve razjasnili, ali to se nije desilo. Na kraju smo odlučili da se raziđemo.“
Šta je, onda, bio pravi razlog – Ferero nije želeo da precizira.
U oproštajnoj poruci već je nagovestio da bi voleo da je saradnja potrajala.
„Rezultati su bili odlični, a naš odnos spektakularan. Nikada se nismo posvađali. Kada je Karlos igrao finale u Torinu, poslednji meč sezone, delovalo je sigurno da nastavljamo zajedno. A onda se sve promenilo.“
Koliko je razlaz bio iznenadan svedoči i činjenica da je Ferero već isplanirao pripreme za narednu sezonu.
„Radio sam to zajedno sa Samuelom Lopesom, koji će sada nastaviti saradnju sa Karlosom. Sve je već bilo organizovano.“
Sudbina je htela da se razlaz dogodi neposredno pred Australijan open – turnir koji za Alkarasa nosi istorijski potencijal. Eventualnom titulom u Melburnu, 22-godišnji Španac postao bi najmlađi igrač u istoriji koji je kompletirao karijerni Gren slem. Pariz, London i Njujork već je osvajao – Australija mu nedostaje.
„Trebalo je da idem u Australiju, ali sada od toga nema ništa. Sve se promenilo u jednom trenutku“, priznaje Ferero.
I pored svega, veruje u svog bivšeg učenika.
„Situacija je komplikovana za obojicu, ali verujem da Karlos može teniski da se izdigne iznad svega. Lopes ga odlično poznaje, dugo smo zajedno radili sa njim.“
Za sebe kaže da nema dilemu da je dao maksimum.
„Dao sam dušu ovom projektu. Uložio sam mnogo vremena, rada i volje. Kada smo počeli imao je 15 godina. Video sam talenat, ali nikada ne znaš dokle neko može da stigne. Zato moraš da daš sve. Moja savest je mirna.“
Šta dalje – još ne zna. Ne zatvara vrata povratku trenerskom poslu, ali sumnja da će ponovo raditi sa tako mladim igračem.
„Verovatno će to biti neko već formiran.“
Na kraju, ostaje emocija. I bol.
„Jednog dana bismo možda mogli da igramo golf. Ali sada je potrebno vreme. Nije ovo lako. Mnogo me boli.“
Raskid Alkarasa i Ferera možda jeste sportska vest, ali je pre svega ljudska priča – o poverenju, očekivanjima i odnosu koji je iznedrio šampiona, ali nije preživeo vrhunac.