Srpski narod shvatio: Iz Brisela je sve laž – da li je vreme za referendum /video/

Narod u Srbiji je shvatio da iz Brisela stižu samo laži jer je to osetio na svojoj koži, ističe Bokan u emisiji Svet sa Sputnjikom, objašnjavajući i zašto niko iz Srbije prvi put za za 13 godina nije otišao na samit EU-Zapadni Balkan.

,,Shvatio je narod da je sve iz Brisela laž i ,,fora”– shvatio je iz sudbine svojih rođaka iz Krajine, iz Republike Srpske, kroz sudbine ljudi koje je lično poznavao sa Kosova i Metohije i iz Crne Gore, shvatio je kroz napade na crkvu u Crnoj Gori, kroz nefunkcionalnost Dejtona i njegovo rušenje koje se toleriše i dopušta od strane istih koji su ga napravili.”

Bokan podseća i da su svi sporazumi koje je Srbija potpisala a čiji je garant bila EU takođe bili laž, ali konstatuje da smo ih uprkos tome potpisivali iz dva razloga: da smirimo neprijatelja u njegovoj razbesneloj fazi, kada je sve išlo protiv nas, a drugo, da mu ne damo povoda da ispadne da smo mi krivi.

,,Bilo bi divno kad bismo mogli da, kao u animiranim filmovima iz dizmojevskog vremena, izaberemo gde ćemo da smestimo Srbiju, naravno, računajući i Kosovo i Metohiju, zajedno sa Republikom Srpskom i našim narodom u Crnoj Gori, gde bismo mogli da odemo a da budemo manje ucenjivani, manje maltretirani”, primećuje Bokan ali i dodaje da zasad to nije moguće te se pribegava različitoj taktici i strategiji, taktici na dnevnom nivou, dok je strategija dugoročna.

To je, kako kaže, za Srbiju složeno jer u politici, posebno briselskoj, ne postoje pravila – kao da je reč o fudbalu u kom može da se igra i rukom.

,,Nema pravila. Jedino je geopolitika nekakav magnet koji može da otprilike razvrsta ljude na istok, zapad, globalni jug, koliko- toliko. Ali geopolitika je takođe i neka vrsta prepreke onome ko želi da se strateški izvuče između Scile i Haribde, iz neke teške situacije, njemu je geopolitika problem što kada on pokaže svoj geopolitički stav, onda mu je mnogo teže da može da se izgovori, da se preruši, a to je neki put neophodno.”

Politikolog Nikola Perišić vidi u maniru EU da ne poštuje sopstvena pravila i razlog zašto Srbiji već četiri godine nije otvoren klaster 3.

,,Jedan od osnovnih uslova bio je da se konstituiše Savet REM-a koji je faktički konstituisan sa osam članova u Skupštini gde je došlo i do dogovora između parlamentarnih stranaka, tako da je te strane ispunjeno gotovo sve da se klaster tri otvori. Ali ovo ipak treba negde posmatrati kao neku vrstu političke poruke koju Evropska unija šalje Srbiji, a to je pre svega želja da se uskladi spoljna politika sa Evropskom unijom, odnosno uvođenje sankcija Rusiji koje se očekuje od Srbije već godinama unazad”, objašnjava politikolog.

Još jedan uslov je tzv. normalizacija odnosa sa Prištinom, iako se odmah nameće kao protivargument pitanje da li i prištinska strana uopšte želi da radi na tome.

,,Vidimo da su pregovori Beograda i Prištine u ćorsokaku u ovom trenutku, što zbog nestabilne političke situacije na Kosovu, što zbog same Evropske unije, jer znamo da se čak više ni ne vodi dijalog, pošto novoizabrani predstavnik EU prolazi opet kroz upoznavanje sa situacijom. Sve su to pitanja za Evropsku uniju i ne može se sve svaliti na Srbiju.”

Perišić istovremeno naglašava da je teško razumeti da EU ne shvata geopolitički trenutak u kome se nalazimo i koliko je njima značajno da utiču na ovaj prostor, posebno što se ovde prepliću interesi različitih sila ali i što se od dolaska Donalda Tramp ana vlast razlikuju interesi SAD i EU .

,,Sada ta dva aktera postaju oponenti i zbog toga bi EU trebalo dalekosežno da posmatra čitavu situaciju, da shvati koliko u stvari ovo otezanje otvaranja klastera šalje loše poruke, samim tim i građani Srbije su više umorni od evropskih integracija”, konstatuje naš sagovornik.

Imajući to na umu, Perišić veruje da ne bi bilo zgoreg da se u Srbiji u nekom trenutku raspiše i referendum o daljim evrointegracijama.

,,Treba da se stave na papir svi benefiti i svi problemi koje donosi eventualno članstvo u Evropskoj uniji, odnosno generalno ta želja da se pridružimo u nekom trenutku. Međutim, treba imati u vidu da građani ove zemlje treba da odlučuju o tome i njima pripada suverenitet po Ustavu, možda kroz neki referendum ili kroz određene izborne procese koji će nas čekati u narednom periodu.”

Mada podseća da se i SNS zalaže za evrointegracije, te da su na toj platformi nastupali na prethodnim izborima, Perišić kaže da je možda sada pravi trenutak da se ponovo opipa puls javnog mnjenja po tom pitanju i možda da se kandiduje neka druga politika.

Ali takođe treba imati u vidu, dodaje on, da čak i kada bi sve išlo veoma efikasno kroz saradnju sa Evropskom unijom, kada se dođe do poslednjeg koraka, do punopravnog članstva, da nas po ugledu na neke države koje su se ranije priključivale, i građane Srbije opet čeka neka vrsta referenduma.

S druge strane, nema spora da rast evroskepticizma postoji ne samo u Srbiji, nego i u svim državama Zapadnog Balkana, što je, kako kaže Perišić, upravo proizvod nekih izneverenih očekivanja koje je Evropska unija davala ovim državama, ali definitivno i svim tim naporima i zamora koji je došao kada je u pitanju ispunjivanje uslova koji se traže.