Američka carinska i granična služba (CBP) nedavno je saopštila da je naložila zadržavanje isporuka automobilskih guma proizvedenih u Srbiji, u fabrici kompanije Linglong u okolini Zrenjanina. Odluka je stupila na snagu istog dana kada je izdata, a kao obrazloženje navedeno je da postoje dokazi koji u „razumnoj meri“ ukazuju na korišćenje prinudnog rada u proizvodnji.
Međutim, američke vlasti do sada nisu objavile konkretne dokaze koji bi potkrepili ove tvrdnje, niti su precizirale o kakvim se saznanjima radi. Uprkos tome, posledice odluke su neposredne i direktno pogađaju izvoz iz Srbije, kao i jednu od najvećih stranih investicija u domaćoj industriji.
Smeta im kinesko prisustvo u Srbiji
Prema rečima novinara Branka Žujovića, odluku CBP-a ne treba posmatrati izolovano. Posle ruskih, na meti američkih vlasti su i kineske investicije u Srbiji. On smatra da je izvesno da će, posle Naftne industrije Srbije, i kineske kompanije koje posluju u našoj zemlji biti predmet pritisaka iz Vašingtona.
Pritisci će se, kako smatra, nastaviti sa ciljem ograničavanja kineskog ekonomskog prisustva u Srbiji. I za to će se koristiti sva sredstva koja su uobičajena kada se govori o kineskim kompanijama. Između ostalog, to je i priča o prinudnom radu.
„Priča o prinudnom radu u Kini nije nova. Ona se u zapadnim medijima javlja decenijama, ali nikada nismo pročitali ili videli relevantan dokaz koji bi govorio da se nekakav prinudni rad zaista i sprovodi“, kaže Žujović.
On podseća i na činjenicu da je Linglong privatna kompanija, čiji su odnosi sa kineskom vladom znatno složeniji nego što je to slučaj sa državnim kineskim kompanijama.
„Ostaje činjenica da nismo čuli nijedan konkretan i, što je još važnije, proverljiv dokaz da Linglong upotrebljava prinudu u svojim fabrikama“, ističe Žujović.
Udar i na Srbiju
Žujović ocenjuje da na zabranu uvoza Linglongovih proizvoda iz Srbije treba posmatrati i kao direktan udar na Srbiju. Kako navodi, postoji opasnost da se odgovornost za ovakve poteze Vašingtona pogrešno preusmeri na druge globalne aktere.
„Ne bi trebalo da obolimo od stokholmskog sindroma pa da Rusiju i Kinu optužujemo za nedaće čiji je vinovnik zapravo Vašington“, upozorava on.
Prema njegovim rečima, Srbija je godinama vodila politiku vojne neutralnosti, ali i političke i ekonomske otvorenosti prema svim partnerima u svetu.
„Mislim da je Srbija sve ove godine vodila prilično jasnu politiku… i da sada ne treba da ‘padnemo’ na tu priču. Ovde je posredi udar na Kinu“, naglašava Žujović.
On dodaje da je reč o jednom od koraka u politici takozvanog obuzdavanja Kine, koja se, po njegovoj oceni, neminovno prelama i preko Srbije.
„To je istovremeno udar i na Srbiju. Ne možemo to posmatrati drugačije, jer istinski prijatelji to ne rade jedni drugima“, kaže on.
Zašto baš Linglong?
U Srbiji posluje više kineskih kompanija koje su investirale u ključne privredne sisteme – od Rudarsko-topioničarskog basena Bor, preko železare u Smederevu, do tehnološkog giganta Huaveija. Ipak, američke vlasti su, prema Žujoviću, za prvi udar izabrale Linglong kao najlakšu metu.
On podseća da je protiv ove kompanije vođena opsežna medijska kampanja još pre nego što je fabrika u Zrenjaninu počela sa radom.
„Ovde je stvar vrlo prosta, posredi su automobilske gume. U Srbiji je to vrlo značajna investicija, preko milijardu dolara. Mislim da je Linglong odabran kao najlakša i najjednostavnija meta“, objašnjava Žujović.
Sa druge strane, kako navodi, znatno je teže izvršiti pritisak na velike i globalno umrežene sisteme poput Huaveija, koji su prisutni i na zapadnim tržištima u različitim oblicima.
Pritisci će se nastaviti
Žujović smatra da ne treba gajiti iluzije da će se pritisci zaustaviti na ovom slučaju. Po njegovoj oceni, američki udari na kineske kompanije u Srbiji će se nastaviti, a pitanje je samo intenziteta, metode i trenutka.
„Vremenski okvir ne mora da bude srednjoročan. Štaviše, udare na kompanije poput onih u čijem je vlasništvu železara u Smederevu ili RTB Bor možemo očekivati u najskorijem roku“, zaključuje Žujović.
U tom svetlu, odluka CBP-a o Linglongu dobija šire geopolitičko značenje – ne samo kao trgovinska mera, već kao deo globalnog nadmetanja velikih sila, u kojem se Srbija ponovo nalazi na liniji pritiska.