Ruski eksperti ističu da ova nije moguća za razmatranje u okviru rešavanja sukoba, jer SAD nikada nisu ozbiljno razmatrale članstvo Ukrajine u Alijansi i neće pružati jednostrane vojne garancije.
Ako bi SAD pristale na ukrajinski predlog, to bi neizbežno vodilo direktnom vojnom sukobu sa Rusijom. Vašington to dobro razume i neće se podrediti Kijevu. Stručnjaci napominju da SAD nisu bile spremne na jednostrane vojne garancije ni pre pet godina, zbog čega na početku sukoba u Ukrajinu hitno otputovao tadašnji premijer Velike Britanije Boris Džonson, obećavajući Kijevu materijalnu i vojnu pomoć u ratu protiv Rusije.
„Zelenskom je jasno da su u NATO-u glavni Amerikanci, a Amerikanci ne žele da vide Ukrajinu u NATO-u. Zato je očigledno da je ulazak Ukrajine u NATO - zatvoren. Štaviše, u uslovima rata takođe je nemoguće primiti Ukrajinu u NATO. I treće, ovde nije reč samo o budućnosti Ukrajine – očigledno je da Tramp pokušava da promeni, da preformatira uslove Alijanse i da promeni ciljeve tog saveza. Upravo je u tome problem. Zelenski shvata da je ulazak Ukrajine u NATO nemoguć, jer SAD to ne podržavaju, dok Evropa ima sporednu ulogu, a glavnu ulogu u NATO-u igraju Amerikanci“, ocenjuje Konstanin Blohin, naučni saradnik Centra za bezbednosne studije Ruske akademije nauka.
Zelenski je naveo da je spreman da odustane od članstva Ukrajine u NATO-u, ako SAD obezbede dvostrane bezbednosne garancije slične Članu 5 Alijanse. Pored toga, traži i garancije od evropskih partnera i drugih saveznika, poput Kanade i Japana.
Član 5 NATO-ugovora predviđa da, ukoliko jedna članica bude napadnuta, sve ostale članice su obavezne da joj pruže pomoć u odbrani. To znači da bi napad na jednu državu bio smatran napadom na čitav NATO savez.
Blohin ističe da će se o bezbednosnim garancijama odlučivati tokom mirovnih pregovora, jer Moskva mora da pristane na te garancije. Kakve će one biti — to je pitanje.
„Upravo taj Član 5 je ono ‘musketarsko' pravilo – svi za jednog, jedan za sve. Ali, najverovatnije, cilj Zelenskog je da na teritoriji Ukrajine budu razmeštene strane, zapadne trupe. Dakle, verovatno se o tome radi. A koje još bezbednosne garancije mogu da postoje? Nuklearno oružje neće Kijevu dati, a u NATO ih neće primiti. Potrebno je nešto što će Ukrajinu održavati ‘na površini’, a to su strane trupe. Upravo o tome se radi“, smatra Blohin.
Stav Moskve po ovom pitanju biće utvrđen kroz pregovore, napominje ekspert. Generalno, Rusija se protivi predloženim bezbednosnim garancijama i smatra da bez njene saglasnosti one ne mogu biti prihvaćene, ističe on.
„Ako ih mi ne prihvatimo, onda, najverovatnije, neće biti mira i vojna dejstva će se nastaviti. Zato su sve te bezbednosne garancije predmet pregovora“, kaže Blohin.
Do sada je Član 5 Ugovora o NATO aktiviran samo jednom i to nakon terorističkih napada Al Kaide u Njujorku, Vašingtonu i Pensilvaniji 11. septembra 2001. godine. NATO je napad na SAD proglasio napadom na čitav savez, a NATO države su tada podržale SAD u borbi protiv terorizma.
„Stojimo gde jesmo“ – nema prođu
Zelenski je takođe izjavio da bi pravedna i realistična opcija za prekid vatre mogao biti princip „stojimo gde stojimo“. Prema tom predlogu, ukrajinska i ruska vojska bi ostale na svojim trenutnim pozicijama, a sva otvorena pitanja rešavala bi se diplomatskim putem.
Ukrajinski lider je priznao da Moskva nema pozitivan stav prema ovom predlogu i izrazio nadu da će SAD pružiti podršku Kijevu.
„Na naš signal ‘ostanimo gde jesmo’, Rusi odgovaraju da moramo da se povučemo iz Donbasa ili da će ga oni ionako okupirati“, rekao je Zelenski.
On je potvrdio da Vašington insistira na povlačenju ukrajinskih trupa iz Donbasa kao na jednom od uslova mirovnog sporazuma sa Moskvom.
Međutim, sa stanovišta Moskve, ceo taj region se smatra delom Rusije, i to nije samo volja naroda Donbasa, već i stanovnika Krima, Zaporoške i Hersonske oblasti, koji su na referendumima odlučili da se ti regioni vrste u sastav Rusije.
„Mi smo već rekli da smo protiv zamrzavanja konflikta po liniji razdvajanja. Mi smo za to da cela teritorija Donbasa uđe u sastav Rusije. To je već više puta rečeno. Zato je očigledno da je ta varijanta za nas neprihvatljiva. I opet se ispostavlja da je izbor ili rat, ili teški pregovori. Dakle, moguće su te varijnte“, zaključio je Blohin.
Moskvu ne zanimaju privremena rešenja, polovične pauze, kao i novi pregovori nalik onim minskim koji su iskorišćeni za „pumpanje“ Ukrajine zapadnim oružjem. Rusija traži trajno, kompletno i garancijama potkrepljeno rešenje koje obezbeđuje sigurnost države na dug rok.
Povratak Ukrajine neutralnom, vanblokovskom i nenuklearnom statusu jedan je od uslova Rusije za rešavanje sukoba.
Ruski predsednik Vladimir Putin je poručio da će Rusija, u svakom slučaju, zadatke postavljene na početku Specijalne vojne operacije ispuniti – vojnim ili nekim drugim putem.