Hrvatski sabor je ovu odluku doneo uprkos oštrom protivljenju Republike Srpske i Federacije BiH. Smatra se da je sabor ovu odluku doneo bez relevatnih veštačenja o uticaju radioaktivnog otpada na okolinu.
Zakonom o izgradnji Centra za zbrinjavanje radioaktivnog otpada obezbeđuju se prostorno-plansko utvrđivanje lokacije Centra te uslove sprovođenja zahvata u prostoru, a preferentna je lokacija Čerkezovac na Trgovskoj gori.
Na toj lokaciji je planirana izgradnja nove građevine za skladištenje radioaktivnog otpada iz NE Krško i rekonstrukcija postojeće skladišne građevine za skladištenje radioaktivnog otpada nastalog na teritoriji Hrvatske.
Zakonom se stvaraju i preduslovi za procenu uticaja Centra na okolinu na lokaciji Čerkezovac, kao i njegovu izgradnju ako zahvat bude utvrđen prihvatljivim za okolinu.
U skladu sa međudržavnim ugovoru s Republikom Slovenijom, Hrvatska treba da preuzme svoju obavezu obezbeđivanja zbrinjavanja polovine nisko i srednje radioaktivnog otpada nastalog u NE Krško, preneo je HRT.
Ekspertski tim BiH: Ne postoji nikakva mogućnost da takav objekat bude građen
Koordinator Pravnog i ekspertskog tima BiH za Trgovsku goru Borislav Bojić istakao je da je Hrvatski sabor izglasavanjem Zakona o izgradnji centra za zbrinjavanje radioaktivnog otpada na lokalitetu Trgovska gora napravio grešku te poručio da BiH neće odustati od namere da spreči postavljanje odlagališta za radioaktivni otpad na toj lokaciji.
Bojić je u izjavi za Srnu ukazao da je Hrvatski sabor ovaj zakonski akt doneo po hitnoj proceduri, što nije pravilo kada je reč o donošenju propisa u vezi sa izgradnjom nuklearnih objekata.
"Činjenica je da Sabor nije uvažio predloge i sugestije koje su došle iz svih lokalnih zajednica u neposrednoj blizini lokaliteta u Republici Srpskoj - Novog Grada, Prijedora, Kostajnice, Gradiške, Krupe na Uni, kao i iz Federaciji BiH - Bihaća, Cazina, Bosanske Krupe i Sanskog Mosta", naglasio je Bojić.
On je napomenuo da su isto pismo poslali iz Republike Srpske i FBiH, te Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa u Savetu ministara koje je koordinator svih aktivnosti koje se odnose na aktivnosti da onemogući Hrvatskoj da gradi takav nuklearni objekat, odnosno, odlagalište radioaktivnog otpada istrošenog goriva iz nuklearne elektrane u Krškom.
Prema Bojićevim rečima, BiH se ovih dana obratila Evropskoj komisiji i danas je upućen akt na poziv Espo Komiteta iz Ženeve, u kojem je na predlog pravno-ekspertske grupe i pravnog savetnika iz Pariza upućeno izjašnjenje BiH o tom pitanju, a isto je dužna da uradi i Hrvatska.
Naveo je da su obavljena sva istraživanja, a nedavno je održan i simpozijum u Akademiji nauka u Banjaluci kao i naučna konferencija u Bihaću, te su ljudi od nauke i struke istakli da ne postoji nikakva mogućnost da takav objekat bude građen.
"Osujetićemo te namere Hrvatske, jer sam siguran da je argumentacija na našoj strani. Obratili smo se i Evropskoj komisiji i imamo mogućnost da na adekvatan način reagujemo posredstvom dobro osposobljene ekipe koja je napravila Strategiju pravne zaštite BiH kada je reč o odlaganju radioaktivnog otpada - dodao je Bojić, prenosi RTRS.
On je rekao da je Strategija odlična i da će njena realizacija sigurno uroditi plodom.
Pogledajte i: