Oni su istovremeno izrazili zabrinutost zbog namere Hrvatske da dugoročno skladišti radioaktivni otpad na lokaciji u blizini reke Une.
"Obraćamo vam se u nadi da ćete razumeti naše strahove u vezi sa informacijama iz medija da je Hrvatska odlučna u nameri da dugoročno skladišti ili odloži na lokaciji Čerkezovac radioaktivni otpad iz Nuklearne elekrane Krško i institucionalni otpad iz Hrvatske", navedeno je u pismu.
Dopis su uputili stanovnici Krupe na Uni, Novog Grada, Kostajnice, Prijedora, Kozarske Dubice, Gradiške, Velike Kladuše, Bihaća, Bosanske Krupe, Ključa i Bosanskog Petrovca, a pridružilo se i Ministarstvo za građenje, prostorno planiranje i zaštitu životne sredine Unsko-sanskog kantona.
Oni su naveli da veruju da će Sabor jednako zaštititi i njihova prava na život i dostojanstvo kao što to čine za građane Hrvatske.
U pismu je navedeno da je, prema saznanjima iz medija, Vlada Hrvatske 20. novembra usvojila Predlog zakona o izgradnji centra za zbrinjavanje radioaktivnog otpada i uputila ga u dalju proceduru.
Kako se navodi, reč je o posebnom zakonu kojim se definiše područje smeštaja zahvata u prostoru omeđenom sa 126 tačaka na lokaciji bivšeg vojno-skladišnog kompleksa Čerkezovac na Trgovskoj gori.
U obrazloženju je navedeno da se zakon donosi usled nedonošenja državnog plana prostornog razvoja Hrvatske.
U pismu je istaknuto da se to čini bez strateške procene uticaja na okolinu nad državnim planom prostornog razvoja Hrvatske i uključivanja javnosti i lokalnog stanovništva iz BiH u postupak odlučivanja o lokaciji objekta.
Kako je naglašeno, to je u suprotnosti sa direktivama i konvencijama koje zahtevaju obrazloženje alternativnih lokacija i aktivno odlučivanje u postupku donošenja odluka javnosti zemlje pogođene potencijalnim projektom, u ovom slučaju BiH.
Reč je o direktivi Evropskog parlamenta i Saveta o proceni efekata određenih planova i programa na okolinu, ESPOO konvenciji, UNECE Konvenciji o proceni uticaja na okolinu u prekograničnom kontekstu, Protokolu SEA, Arhuskoj konvenciji, kao i UNECE Konvenciji o pristupu informacijama, učešću javnosti u odlučivanju i pristupu pravdi u okolinskim pitanjima, i UN Deklaraciji o okolini i razvoju, navodi Srna.
Predstavnici lokalnih zajednica su dodali da ni na koji način nisu učestvovali u izboru lokacije Čerkezovac na Trgovskoj gori kao jedine preferentne lokacije za odlaganje radioaktivnog otpada, niti su bili konsultovani kada su se razmatrale četiri moguće lokacije Psunj, Papuk, Trgovska i Moslovačka gora.
U pismu je naglašeno da je još tada javnost u BiH trebalo da bude konsultovana s obzirom na to da se lokacija Trgovska gora nalazi u neposrednoj blizini granice sa BiH.
Eksperti iz BiH smatraju da Hrvatska treba da zaustavi proces karakterizacije lokacije Čerkezovac i sve aktivnosti vezane za ovu lokaciju, kao i da proces zbrinjavanja radioaktivnog otpada vrati na poziciju odabira više preferentnih lokacija za koje će napraviti studije izvodljivosti i sprovesti istraživanja.
Pogledajte i: