Ako se bude zasnivala na ravnopravnosti svih članica, „petorka“ će moći da odigra značajnu ulogu u smirivanju tenzija između raznih zemalja i stvori prostor za dijalog umesto za pretnje i konfrontacije, dodaje on.
Svetov smatra da je ova ideja „procurila“ u javnost radi ispipavanja terena i mogućih reakcija.
„Ispada da se stvara „petorka“ upravo za azijsko–pacifičku saradnju, a tamo već postoje razne strukture – APEK, KVAD i druge. Ipak, izbor članica ove ‘petorke' izaziva i neke nedoumice, jer ako je zadatak regulisanje situacije u Pojasu Gaze, pomirenje Izraela sa drugim državama i slično, zašto onda nema arapskih država? Zašto, recimo, u tu ‘petorku’ nije pozvana Saudijska Arabija? Tamo se govori o tome da se pozivaju ekonomski jake države i demokratije. Hvala im što su najzad i nas priznali kao demokratiju, ali zašto onda nema Arabije? Ima tu još mnogo pitanja“, ukazuje Svetov.
Pored toga, uključivanje Kine i Japana u „petorku“ otvara pitanje zbog njihovih dubokih neslaganja oko Tajvana, „koje su do te mere ozbiljne da su spremni da ratuju jedni protiv drugih“.
Na pitanje kako bi se neslaganja između Indije i Kine, a takođe i između Japana i Rusije mogla odraziti na efektivnost „petorke“ Svetov objašnjava da struktura ovakvog tipa može imati i pozitivnu ulogu u rešavanju nagomilanih problema među državama.
Prema njegovim rečima, ključ je u tome nijedna država ne diktira svoje uslove, već da se uspostavi dijalog. Pitanje je, dodaje Svetov, da li su Amerikanci u takvoj organizaciji spremni da se ne pozicioniraju kao „gospodari“, već da učestvuju kao ravnopravni partneri, što im omogućava da deluju i u ulozi arbitra ili posrednika.
Međutim, jedan od mogućih ciljeva Sjedinjenih Država je smanjenje uticaja drugih organizacija u kojima Amerika ne može u potpunosti da diktira svoje uslove, kao što je, na primer, razbijanje G20 ili slabljenje BRIKS-a, smatra ekspert.
„Tramp je, posle odustajanja Argentine da se pridruži toj organizaciji, izjavljivao da se BRIKS ‘raspada’ i da će ga sve države napustiti. To je jedan od oblika pritiska i udara na razne strukture. Evropska unija Amerikancima sada uopšte nije potrebna. Ona je i nastala kao konkurent SAD, a evro je dugo bio konkurent dolaru kao rezervna valuta u svetu. Sve te stvari se Amerikancima ne sviđaju“, dodaje ekspert.
Da li će Rusija i Kina ući u ‘Ključnu petorku’
Svetov smatra da bi i Rusija i Kina mogle biti zainteresovane za učešće u novoj strukturi, iako imaju zajedničke i međunarodne strategije u kojima učestvuju, kao što su BRIKS, ŠOS ili „Jedan pojas — jedan put“.
Prema njegovim rečima, u trenutnoj situaciji, kada Moskva radi na normalizaciji odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama, ona pruža i podršku Trampovim inicijativama i spremna je na dijalog.
„Zato predlažite! Hajde da razgovaramo o tome, hajde da to razmotrimo… Ako on zvanično uputi takav predlog Rusiji, Kini, Indiji i Japanu - jasno je da to niko neće odbiti. Te zemlje nisu Zelenski, koji se nije udostojio ni da pročita Trampov mirovni predlog, jer tobože nema vremena. Mi ćemo uvek naći vreme, a ima i ko će to pročitati. Mi ćemo reći: ‘Može, hajde da razgovaramo o tome kakav će biti statut te organizacije, na osnovu kojih dokumenata će funkcionisati?’. Negativnog odgovora neće biti, ali od predloga do realizacije obično prođe dosta vremena“, ocenjuje ruski politikolog.
Moskva bi od ovoga mogla da dobije garancije da jednostrane sankcije, koje su sada glavno oružje, neće biti korišćene protiv Rusije, ističe ekspert.
„I Kina je protiv sankcija. Oni su to vrlo jasno rekli, a na tu temu je i Si Đinping telefonski razgovorao sa Trampom. I Indija je protiv toga. A ako bude stvorena takva ‘petorka', onda će se moći usklađivati postupci putem pregovora, putem dijaloga, a ne putem pretnji“, zaključio je ekspert.
Zapadni stručaci ocenjuju da stvaranje grupe C5, koja bi bila alternativa Grupi sedam (G7), odražava promenu u spoljnopolitičkom pristupu Vašingtona - ova inicijativa se uklapa u Trampovu logiku i viziju sveta, u kojoj prioritet imaju jaki lideri i saradnja sa uticajnim zemljama, dok pojedini ruski eksperti smatraju da je inicijativa diktirana nevoljnošću Bele kuće da dozvoli formiranje multipolarnog svetskog poretka bez dominantne uloge Vašingtona.
Bivši član Saveta za nacionalnu bezbednost SAD Tori Tausig naglašava da Tramp Rusiju smatra velikom silom, za razliku od evropskih država, kojima je uskraćeno mesto u „odabranoj petorci“.
„U principu, moglo bi da dođe do stvaranja takvog saveza ili da se makar pokuša sa stvaranjem, jer dolazi do određenog preformatiranja svih saveza koji su postojali od kraja 20. veka do danas. Na primer, tačuvena ‘sedmorka', koja je nastala kao grupa vodećih ekonomija sveta, sada više nema tu ulogu zbog rasta potpuno drugih ekonomija. I Amerikanci sve više gube interesovanje za ‘sedmorku’, a izjave da će Rusiji biti ponuđeno da se vrati u tu grupu mi smo primili vrlo skeptično. Zato mi se čini da ‘sedmorka’ polako umire“, ocenjuje Svetov.
Ideja o „petorci“ pokazuje pomeranje američkih interesa ka Azijsko–pacifičkom regionu, smatra ekspert. Prema njegovim rečima, Amerika je zemlja Pacifičkog regiona, Kina i Japan takođe imaju izlaz na Pacifik, Rusija izlazi na Pacifik i veliki deo teritorije joj je u Aziji, dok je Indija azijska država koja izlazi na Indijski okean. Tako se, zaključuje on, stvara „petorka“ usmerena na azijsko–pacifičku saradnju.
Prema navodima medija, predlog o stvaranju „Ključne petorke“ uključen je u neobjavljenu verziju američke Strategije nacionalne bezbednosti. Prva tema na dnevnom redu C5 mogla bi da bude stabilizacija situacije na Bliskom istoku, uključujući normalizaciju odnosa između Izraela i Saudijske Arabije.