Prema podacima lista, privatne kreditne institucije podležu drugačijim ugovornim obavezama, za razliku od belgijskog depozitara „Juroklira“. Neimenovani zvaničnik je rekao da francuske banke „ne žele ni da razgovaraju“ o ideji da se ruska sredstva predaju Kijevu.
U francuskim bankama je zamrznuto oko 18 milijardi evra ruskih sredstava, što je drugi najveći iznos u Evropi. U Belgiji, koja je lider u čuvanju ruske imovine, oko 7 milijardi evra smešteno je na računima u privatnim bankama.
Napominje se da se nazivi banaka ne otkrivaju. Predstavnik Evropske komisije, Olof Gil, naveo je za list da je „reč o osetljivim podacima — isto kao kada bi lekari javno govorili o medicinskoj dokumentaciji“.
Međutim, pojedini izvori dodaju da se najveći deo sredstava drži u banci BNP Paribas. Gil je dodao da privatne kreditne institucije „u pojedinim slučajevima mogu imati obavezu da isplaćuju kamate (Rusiji)“, u skladu sa uslovima ugovora.
O zamrznutim ruskim sredstvima
Evropska komisija je 3. decembra predstavila svoj plan za eksproprijaciju suverene ruske imovine zamrznute u Evropi pod velom šeme „reparacionog kredita“ za Kijev. EK je predložila da se prisvoji svih 210 milijardi evra zamrznutih u EU, od čega se 185 milijardi evra nalazi na računima „Juroklira“, dok se ne zna gde se nalazi preostalih 25 milijardi evra.
Belgija, na čijoj platformi „Juroklir“ su zamrznuta ruska sredstva, blokirala je na samitu EU 23. oktobra predlog o njihovoj eksproprijaciji. Belgijska vlada zahteva pravno obavezujuće garancije od svih zemalja EU da će u potpunosti preuzeti finansijski i pravni rizik Brisela koji bi nastao kao posledica odgovora Rusije.
Od početka Specijalne vojne operacije, EU i zemlje G7 zamrzle su skoro polovinu deviznih rezervi Rusije: oko 300 milijardi evra.
U Moskvi su više puta nazivali zamrzavanje ruskih sredstava u Evropi krađom, ističući da je EU usmerena ne samo na sredstva privatnih lica, već i na državna sredstva.
Pogledajte i: