Da li je Americi dosta Aljbina Kurtija i njegove politike? Sudeći po onome o čemu se raspravljalo na sednici Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma SAD na kojoj se govorilo o regionu Zapadnog Balkana, ali i dijalogu Beograda i Prištine izgleda da jeste, s obzirom da je takozvani premijer Kosova u tehničkom mandatu Aljbin Kurti nazvan - opstruktivnim.
Kurti smeta ali američkim ciljevima
Diplomata i bivši ambasador Zoran Milivojević kaže da je ovo deo diskusije koji je za temu imala Zapadni Balkan u celini u kontekstu globalnih dešavanja, sukoba u Ukrajini i mogućeg raspleta.
„Ono što je za nas relevantno jeste da je u pažnji američke politike Zapadni Balkan kao prostor koji ne bi smeo da ostane a da nije zaokružen ako dođe do velikog raspleta kada će se formirati neke linije zone uticaja. Ocena ove diskusije jeste da je ključna neuralgična tačka u Evropi, naravno posle Ukrajine, Zapadni Balkan i da je neophodno da se Amerika jače angažuje na tom prostoru i aktivnije postavi,“ kaže on.
Ocene o Kurtiju kao opstruktivnom, dodaje Milivojević, jedan su od elemenata u prilog tome da američki angažman mora suštinski da se angažuje na ovom prostoru.
„I da je Kurtijeva politika jedan od remetilačkih faktora jer onemogućava da se odnosi, normalizacija ili stav Srbije vezano za Kosovo i Metohiju postavi na drugi način. Opšta je ocena (u diskusijama u Vašingtonu) da posle izbora na KiM Amerika treba da se dodatno angažuje na tome da Srbija prizna nezavisnost Kosova. To je dakle ključna ocena a jedan od elemenata da bi se tome približilo jeste i promena u Prištini i jasan signal da politika Kutija ne ide u prilog američkim interesima kako bi se realizovali njihovi strateški ciljevi,“ objašnjava Milivojević.
Signal Kurtiju pred izbore
To je, kaže on, generalna ocena Trapove administracije koja po ovom pitanju ima kontinuitet u odnosu na prethodnu administraciju i na prvi mandat Trampa kada su nezadovoljni Krtijem tada smenili i njegovu tadašnju vladu i pokušali da uspostave jedan nov pristup.
„Sada je takođe ista ocena i ovo je jasna poruka i signal pred izbore da Kurti neće imati podršku i da će američka strana aktivno raditi na tome da se uspostavi jedna nova garnitura i politika koja bi manje antagonizovala srpsku stranu i pravila manje problema na liniji procesa normalizacije i pokušaja da se američka politika realizuje kroz priznanje takozvane relanosti. To je suština ove ocene o Kurtijevoj politici,“ objašnjava sagovornik Sputnjika.
Milivojević kaže da je od dolaska Trampove administracije bilo jasno i na osnovu izjava i ponašanja nekadašnjeg Trampovog izaslanika Ričarda Grenela da Kurti nije po njihovom ukusu.
„Drugo, pogledajte dve stvari: postavljanje strateškog dijaloga sa Srbijom i odustajanje od strateškog dijaloga sa Kosovom. To je jasan signal da oni u ovoj strukturi vlasti u Prištini ne vide partnera i ne vide mogućnost da realizuju svoje strateške interese,“ smatra Milivojević.
Ipak ništa bez Srbije
On dodaje da činjenica o srpskom faktoru mora da se uvaži i da se ima u vidu i naš interes - a to je na liniji američkog pragmatizma i procene da nema šanse da se realizuju neki njihovi strateški ciljevi ukoliko se ignoriše Srbija, ali nam i govori da Zapad računa na ovu zonu kao na zonu svog uticaja.
Kongresmen Kit Self upitao je u sklopu posebnog saslušanja Odbora za spoljne poslove predstavničkog doma SAD da li karijerne birokrate u Stejt departmentu smatraju pristup Aljbina Kurtija opstruktivnim, a na njegovo pitanje odgovorila su trojica eksperata - američki profesor Edvard P. Džozef, Luk Kofi i Maks Primorac.
Džozef je odgovorio sa „da“, Kofi sa „više da nego ne“ i Primorac sa „da“ u smislu da se Kurti smatra opstruktivnim.
Saslušanje Odbora za spoljne poslove bilo je posvećeno razvoju događaja na Zapadnom Balkanu, sa posebnim fokusom na tzv. Kosovo, Srbiju i Bosnu i Hercegovinu.