Ova odluka došla je samo nekoliko sati pre nego što se očekuje da će Evropska komisija, izvršna vlast EU, objaviti zakonski predlog kojim bi ovlastio blok da koristi do 210 milijardi evra imobilisane imovine Centralne banke Rusije za podršku kreditima za Ukrajinu.
Prema pisanju španskog lista „Pais“, ideja o uzimanju kredita uz garancije EU za pružanje pomoći Ukrajini vodi se kao „plan B“ u zajednici zbog poteškoća sa korišćenjem zamrznutih ruskih sredstava.
„Belgija uporno odbija da dozvoli korišćenje ruskih sredstava, dok Evropska centralna banka smatra da ima malo pravnih mogućnosti da ubedi Belgijance. Istovremeno, Evropska komisija (EK) se za sada ne odriče ove ideje, koja izaziva najveći konsenzus među partnerima. Međutim, prema izvorima lista u Briselu, počinje da se probija još jedno hitno rešenje – 'plan B', koji bi predviđao prikupljanje sredstava na tržištu uz garancije država-članica“, dodao je list.
Evropska komisija nudi dva rešenja za pokrivanje finansijskih potreba Ukrajine za 2026–2027. godinu: zajmove EU i reparacioni kredit, navodi se u dokumentu objavljenom na sajtu EK.
Kako se ističe u saopštenju, Evropska komisija preduzela je mere zaštite zemalja EU i finansijskih institucija u slučaju ruskih kontramera zbog korišćenja zamrznute imovine Rusije za finansijsku pomoć Ukrajini, dodajući da u tom slučaju namerava da zabrani sprovođenje odluka stranih sudova unutar EU.
Fon der Lajen saopštila je danas da će EU nastaviti sa planovima da koristi zamrznuta ruska sredstva za finansiranje Ukrajine, uprkos protivljenju Belgije, i dodala da su pritužbe Belgije uzete u obzir kao i da su predviđene zaštitne mere, a da će "teret" biti raspoređen na pravičan način.
Eksproprijacija ruske imovine u EU ne zahteva kompromis već će se usvajati kvalifikovanom većinom glasova, dodaje se u saopštenju.
Takođe se navodi da je EK predložila alternativu eksproprijaciji ruske imovine u vidu zajma od 90 milijardi evra, koji bi pokrio dve trećine finansijskih potreba Kijeva.
Prema procenama evropskih struktura, Ukrajini će u 2025. i 2026. godini biti potrebno oko 136 milijardi evra da bi izbegla finansijski slom. Ukrajinski budžet je na ivici pražnjenja, a ukoliko do kraja prvog kvartala 2026. ne stigne novac, Kijev bi mogao biti primoran na drastično smanjenje državne potrošnje — što podrazumeva da bi oko dva miliona javnih službenika ostalo bez plata, a još blizu milion građana bez socijalne pomoći.
Zamrznuta ruska sredstva
Od početka Specijalne vojne operacije, EU i zemlje G7 zamrzle su skoro polovinu deviznih rezervi Rusije: oko 300 milijardi evra. Više od 200 milijardi nalazi se u Evropskoj uniji, uglavnom na računima belgijske kompanije „Juroklir“, jednog od najvećih svetskih klirinških i obračunskih sistema.
Belgija, na čijoj platformi Juroklir su zamrznuta ruska sredstva, blokirala je na samitu EU 23. oktobra predlog Evropske komisije o njihovoj eksproprijaciji pod izgovorom davanja „reparacionog kredita“ Kijevu. Belgijska vlada zahteva pravno obavezujuće garancije od svih zemalja EU da će u potpunosti preuzeti finansijski i pravni rizik Brisela koji bi nastao kao posledica odgovora Rusije.
Šefovi država EU na samitu u Briselu 23. oktobra nisu uspeli da usaglase predlog Evropske komisije da se zamrznuta sredstva Centralne banke Rusije koriste kao osnova za kredit Ukrajini. Oni će se vratiti ovom pitanju na zasedanju Evropskog saveta 18–19. decembra.
Kako je ranije ambasador Rusije u Belgiji Denis Gončar izjavio da, bez obzira na šemu po kojoj bi došlo do eksproprijacije, to bi bilo jednako krađi. On je upozorio da će „odgovor Rusije uslediti odmah“ i naterati Zapad da „prebrojava gubitke“.
U Moskvi su više puta nazivali zamrzavanje ruskih sredstava u Evropi krađom, ističući da je EU usmerena ne samo na sredstva privatnih lica, već i na državna sredstva.
Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov upozorio je da će Moskva odgovoriti na konfiskaciju. Prema njegovim rečima, Rusija takođe ima mogućnost da ne vrati sredstva koja zapadne zemlje drže na njenoj teritoriji.
Pogledajte i: