Kako se navodi, zvaničnici EK su se obratili Evropskoj centralnoj banci sa molbom da bude zajmodavac u poslednjoj instanci klirinškoj banci „Juroklir“ kako bi se izbegla kriza likvidnosti prilikom davanja kredita Kijevu.
„Iz banke su Komisiji poručili da je to nemoguće… Interna analiza banke je pokazala da je predlog EK isto što i direktno finansiranje vlada, jer će Centralna banka pokrivati obaveze država-članica“, navodi se u članku.
Ističe se da je tako nešto zabranjeno Ugovorom o EU.
„Kao odgovor na stav ECB Komisija je počela sa izradom alternativnog predloga za obezbeđivanje privremene likvidnosti za osiguranje kredita od 140 milijardi evra“, navodi se u članku britanskog lista.
Američka administracija za vraćanje aktiva Rusiji
Američka administracija zalaže se za vraćanje Rusiji njenih zamrznutih sredstava kada se postigne sporazum o okončanju sukoba u Ukrajini, piše „Politiko“ pozivajući se na dvojicu evropskih diplomata.
Prema njihovim rečima, tokom posete specijalnog izaslanika EU za sankcije Dejvida O`Salivana Vašingtonu tokom leta predstavnici američke administracije su nedvosmisleno rekli da e zalažu za vraćanje sredstava Rusiji posle postizanja sporazuma.
Kako se navodi, američki plan za rešavanje ukrajinskog sukoba predviđa da 100 milijardi zamrznutih sredstava budu usmerena na obnovu Ukrajine pod rukovodstvom Vašingtona a ostala sredstva na realizaciju bilateralnog mehanizma Rusija-SAD.
EK traži saglasnost država članica EU za korišćenje ruske suverene imovine za Kijev. Trenutno se sporazum odnosi na sumu od približno 140 milijardi evra u obliku takozvanog posebnog zajma za reparacije, koji bi Ukrajina uslovno bila obavezna da vrati nakon završetka sukoba i u slučaju „da Moskva isplati odštetu za materijalnu štetu“. Belgija još nije pristala na ovu upotrebu ruskih suverenih sredstava.
Moskva je više puta nazvala zamrzavanje imovine krađom, dok je Marija Zaharova, portparol Ministarstva spoljnih poslova nazvala ideje o plaćanju reparacija nerealnim.
Pogledajte i: