Usledilo je razbijanje nekoliko prozora ispred takozvane „Male Arene“, u kojoj kasnije nije bilo nikoga, jer je trening zbog svih dešavanja i tenzije prekinut.
Okupljeni navijači tražili su da da im se obrati neko iz Uprave ili stručnog štaba, tražili su i predsednika Ostoju Mijailovića.
Iako se činilo da je priča završena odlaskom Željka Obradovića, nedvosmisleno se stiče utisak da to definitivno nije slučaj.
Kako su navijači tražili da im se neko iz kluba obrati, pred medije i navijače izašao je kapiten Vanja Marinković, koji je, kako je rekao, pričao u ime igrača.
„Znate na čijoj smo mi strani. Mi smo ovde za ovaj grb, koji svi najviše na svetu volimo. Mi smo tu iz ljubavi i ni zbog čega drugog. I mi ćemo ovde da ostanemo i da ginemo za Partizan. Šta god da se dešava, mi ne možemo mnogo da utičemo, zvali smo, pokušavali, pokušavamo i dalje. Ali, ono što je najbitnije, jeste da ćemo mi izaći gde je najbitnije i dati krv i telo za ovaj klub“, rekao je Marinković i nastavio:
„Ako mislite da mi znamo nešto više od vas, verujte da ne znamo. Znate koliko i mi, ako ne i više, jer mi u ovom trenutku nemamo mobilne telefone. Bio sam tu kada je bila katastrofa, tu sam sada kada je još veća katastrofa“, rekao je kapiten Vanja okupljenima.