"Ta opcija nije isključena", rekla je ona u razgovoru za francuske medije.
To se može dogoditi ukoliko upravni odbor bude smatrao da su dovedene u pitanje fiducijarne obaveze "Juroklira".
Prema njenim rečima, opasnost od konfiskacije ruskih aktiva brinu mnoge klijente, konkretno arapske i kineske.
Takav korak odraziće se na investicije u EU.
Valeri Urban je navela da se u "Jurokliru" čuvaju 193 milijarde evra zamrznutih ruskih sredstava, od čega 180 pripada ruskoj Centralnoj banci.
Zamrznuta ruska sredstva
Nakon početka Specijalne vojne operacije, EU i zemlje G7 zamrzle su skoro polovinu deviznih rezervi Rusije: oko 300 milijardi evra. Više od 200 milijardi nalazi se u Evropskoj uniji, uglavnom na računima belgijske kompanije „Juroklir“, jednog od najvećih svetskih klirinških i obračunskih sistema.
U Moskvi su više puta nazivali zamrzavanje ruskih sredstava u Evropi krađom, ističući da je EU usmerena ne samo na sredstva privatnih lica, već i na državna sredstva.
Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov upozorio je da će Moskva odgovoriti na konfiskaciju. Prema njegovim rečima, Rusija takođe ima mogućnost da ne vrati sredstva koja zapadne zemlje drže na njenoj teritoriji.
Kao odgovor na zamrzavanje imovine, Moskva je uvela sopstvena ograničenja: imovina stranih investitora iz neprijateljskih zemalja i prihodi koji se od njih ostvaruju akumuliraju se na posebnim „C“ računima. Mogu se povući samo odlukom posebne vladine komisije.
Šefovi država EU na samitu u Briselu 23. oktobra nisu uspeli da usaglase predlog Evropske komisije da se zamrznuta sredstva Centralne banke Rusije koriste kao osnova za kredit Ukrajini. Oni će se vratiti ovom pitanju na zasedanju Evropskog saveta 18–19. decembra.
Pogledajte i: