„EU ne podržava nasilje, zalažemo se za slobodu izražavanja i podržavamo novinare i civilni sektor koji mirno protestuju“, izjavila je Hiper, uz optužbu da vlasti zloupotrebljavaju silu radi gušenja okupljanja.
Prethodno je premijer Gruzije Iraklij Kobahidze optužio poslanika EU u Tbilisiju za nerede, istakavši da je Brisel odgovoran za podršku pokušaju rušenja ustavnog poretka. Šefica evropske diplomatije Kaja Kalas ove optužbe je odbacila.
Odnosi Tbilisija i Brisela naglo su pogoršani nakon usvajanja zakona o stranim agentima u maju 2024. Gruzijski premijer je 28. novembra 2024. objavio da se pregovarački proces o članstvu u EU zamrzava do 2028. godine, dok su u zemlji usledili kontinuirani protesti sa zahtevom za prevremene izbore.
Evropski političari više puta su javno podržali demonstrante.
U julu su šefovi diplomatije Velike Britanije i 16 članica EU objavili zajedničko saopštenje u kojem izražavaju „ozbiljnu zabrinutost“ zbog hapšenja opozicionara u Gruziji i ocenjuju da takva praksa nije u skladu sa evropskim normama i vrednostima.
Istovremeno, zvanična Moskva konstatuje da javno „podržavanje protesta“ od strane EU de fakto predstavlja mešanje u unutrašnje stvari suverene države, što dodatno destabilizuje region i podriva principe međunarodnog prava.