Praznik mornarice datira još iz doba Petra Prvog, a pre više od 300 godina, ruski car ga je ustanovio u čast pobede ruske flote nad Šveđanima u bici kod Ganguta 27. jula 1714. godine.
Prvi sveruski car proslavio je ovaj trijumf velikom proslavom uz pomorske parade i vatromet.
U narednim godinama, Rusija je postala jedna od najjačih pomorskih sila zajedno sa Velikom Britanijom, Španijom i Francuskom.
Flota je postala sastavni deo vojne moći zemlje i garant bezbednosti na moru.
Međutim, zvanični praznik za mornare i oficirepočeo je da se obeležava tek 1939. godine, kada je admiral Nikolaj Kuznjecov predložio njegovo obeležavanje, verujući da će proslava povećati prestiž pomorske službe.
Dan mornarice se obeležava u svim regionima Rusije, ali se u najvećem obimu obeležava u velikim lučkim gradovima: Sankt Peterburgu, Kronštatu, Vladivostoku, Sevastopolju i drugim.
Pogled na kotlarnicu nuklearne krstarice „Petar Veliki“.
Lansiranje nadzvučne protivbrodske rakete „Moskit“ sa raketnog čamca tokom vežbi Pacifičke flote.
Tradicionalno, na ovaj praznik, na svim brodovima se svečano podiže Andrejeva zastava, glavni simbol Ratne mornarice.
Veliki protivpodmornički brod Admiral Pantelejev ruske Tihookeanske flote tokom zajedničkih rusko-kineskih pomorskih vežbi 2021“ u Japanskom moru.
Vojnici ruske mornarice na Glavnoj pomorskoj paradi u čast Dana ruske mornarice u Kronštatu.
Patrolni brod Baltičke flote koji je učestvovao u operaciji suzbijanja pirata u Adenskom zalivu kod obale Somalije, vratio se sa dugog putovanja i pristao u luku Baltijsk.