Fosili šake i stopala pronađeni u Keniji pripadaju prastarom čovekovom rođaku

Fosili predstavljaju prve kosti šake i stopala koje se nedvosmisleno pripisuju vrsti Paranthropus boisei. Istraživači su otkrili delimičan skelet koji uključuje najveći deo šake, tri kosti stopala, većinu zuba, deo podlaktice i fragmente lobanje, piše Rojters.

S obzirom na fragmentarnu prirodu prethodnih fosila ove vrste, može se reći da novo otkriće predstavlja pravo otkrovenje.

Ova vrsta je bila pripadnik ljudske evolucione loze – u suštini rođak homo sapijensa, koji je evoluirao mnogo kasnije.

Paranthropus boisei je bio snažno građen, sa jakim vilicama i velikim zubima. Njegova lobanja je bila prilagođena za snažno žvakanje tvrde biljne hrane, sa grebenom na vrhu lobanje za pričvršćivanje velikih mišića vilice, dok su raširene jagodične kosti formirale lice u obliku tanjira. Bez fosila šaka i stopala, bilo je teško razumeti ovu vrstu, uključujući i to da li bi bila sposobna da pravi i koristi jednostavne alate.

Šezdeset pet godina nakon prvobitnog otkrića ove vrste, prvi put možemo sa sigurnošću povezati Paranthropus boisei sa specifičnim kostima šake i stopala, kaže Keri Mongl sa Univerziteta Stoni Bruk u Njujorku, glavna autorka studije objavljene u časopisu Nature.

Fosili su pronađeni u oblasti zvanoj Kubi Fora, na istočnoj strani jezera Turkana.

Pre ovog otkrića, naučnici su bili ograničeni na kranijalne i dentalne ostatke ove vrste i vrlo malo se znalo o ostatku skeleta, kaže koautorka Luiz Liki, direktorka istraživačkog projekta Kubi Fora.

Kosti šake pokazuju da je bila sposobna da izvodi precizne zahvate slično kao moderni ljudi, što sugeriše da bi ova vrsta bila sposobna da pravi i koristi kamene alate.

Imala bi vrlo čvrst stisak šake, rekla je Liki. Možemo da kažemo da je šaka ove vrste bila građena za jaka i postojana držanja, slično gorilama u tome što bi koristila šake za obradu tvrde biljne hrane – ljuštenje, kidanje ili drobljenje vegetacije, što je u skladu sa tvrdom ishranom bogatom vlaknima, kako pokazuju masivni zubi.

Fosili su takođe dali uvid u način kretanja, pokazujući da je ova vrsta bila sposobna za uspravno hodanje na dve noge.

Na osnovu nekoliko kostiju stopala možemo reći da je bila potpuno bipedna, ne sa ravnim stopalima kao šimpanze, i da je njeno stopalo imalo lateralni luk, sličan našem, koji bi gurao napred tokom hodanja, dodala je Liki.

Vrste iz ljudske evolucione loze nazivaju se hominini. Paranthropus boisei je bila jedna od četiri homininske vrste koje su delile teren istočne Afrike pre otprilike jedan do dva miliona godina. Iz tog perioda su pronađeni kameni i koštani alati, iako nije bilo jasno da li je Paranthropus boisei bio sposoban da ih pravi i koristi.

Pojam ,,rod'' (genus) odnosi se na grupu blisko povezanih vrsta, a naša vrsta pripada rodu Homo. Izumrle vrste homo habilis, homo rudolfensis i homo erectus bile su savremenici Paranthropus boisei u istočnoj Africi.

Neke od tih vrsta su nailazile jedna na drugu. Studija objavljena prošle godine pokazala je da su Paranthropus boisei i homo erectus ostavili tragove stopala na nekada blatnjavoj obali jezera u oblasti Kubi Fora. Otkriće je pokrenulo pitanja o odnosu između dve vrste i nadmetanju za resurse.

Uobičajeno mišljenje je da su za rod Homo specifični veći mozak i izrada kamenih alata, što ga je činilo vrlo prilagodljivim na promene klime, dok je za Paranthropus boisei specifična ishrana na bazi trava.

Na kraju je Paranthropus boisei izumro – bila je to evoluciona slepa ulica.

Pogledajte i: