Ovako profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, dr Ljubodrag Savić komentariše najnoviji predlog Evropske komisije o nameri da prepolovi kvote na uvoz čelika, a da uvoz koji premaši kvote bude povećan sa 25 na 50 odsto.
Za smederevsku Železaru, ove mere značile bi da umesto dosadašnjih 820.000 tona, koje je izvozila u EU i na koje je plaćala carinu od 25 odsto, može da izvozi 410.000 tona po toj istoj carinskoj stopi, dok bi se za sve iznad tog iznosa carina povećala na 50 odsto.
Potpredsednik Evropske komisije Stefan Sežurne objasnio je da EU ovu meru donosi kako bi spasila svoju industriju čelika i zaštitila svoje proizvođače od rastuće kineske konkurencije. Sada se očekuje da predlog Evropske komisije potvrdi svih 27 država članica i Evropski parlament, a mere bi stupile na snagu 1. jula 2026. godine. EU je prve kvote i carine na čelik uvela 2019.
Od koga će EU da kupuje čelik ako ne od Kineza
Savić, pak, obrazlažući svoj optimistički stav, najpre navodi brojke, koje su kako kaže, neumoljive: kineska proizvodnja čini polovinu ukupne svetske proizvodnje čelika. Od oko dve milijarde tona, koliko iznosi ukupna svetska proizvodnja, Kina proizvodi nešto više od milijardu, a EU oko 130 miliona. To je zrnce peska u odnosu na Kinu, kaže profesor.
Postavlja se pitanje od koga će EU da kupuje čelik sada, kada je EU prošla svoj zenit.
„Dugo godina, dugo decenija, Evropska unija je bila najbolje mesto za život na svetu. Nikome tada nije palo na pamet ni da povećava carine, ni da uvodi kvote. Samo za neke zemlje, otpadničke, kako su ih nazivali, ali za normalne evropske zemlje, to se uopšte nije pominjalo. Znači, bila je Evropa bez granica, bez, da kažemo, prepreka, privrednih – Evropa slobodne konkurencije, slobodnog tržišta. A danas se Evropa ograđuje bodljikavom žicom. Naravno, verovatno veliki uticaj imaju i Trampove carine i sve ono što on tamo radi“, navodi Savić.
U Briselu misle da na veštački način mogu da se suprotstave kineskoj konkurenciji, ali to je nemoguće. Evropska automobilska industrija, na primer, pred totalnim je kolapsom zato što u Kini prave jeftinije, a kvalitetnije i udobnije automobile – a to ne može da se reši uvođenjem carina, dodaje on.
Kineze za Srbiju ne veže samo ekonomija, nego i geopolitika
Sa druge strane, ne postoji opasnost da kineski vlasnici napuste Železaru, kao što je to svojevremeno uradila američka kompanija „Ju Es Stil“. Za Kineze ona je kao kopneni nosač aviona. Da je to tako pokazuje i podatak da je železara u poslednjih pet godina upravo zbog evropskih kvota četiri godine poslovala u minusu, a da je Kinezi nisu napustili.
Takođe, ako ne može da izveze čelik na evropsko tržište, Kinezi će ga izvoziti na neko drugo, smatra Savić, jer od proizvedenih milijardu tona čelika, polovinu bi da iskoriste za svoje potrebe, a drugu polovinu prodaju širom sveta. Prema tome, Kinezi imaju tržište, tako da nije problem da negde u svetu plasiraju i proizvodnju smederevske Železare.
„Čovek ima 50 godina i boli ga zub, ali mu je organizam zdrav, funkcioniše normalno, ide na posao, igra fudbal, peca, živi normalno. Tako je i kod Kineza. Imaju jednu milijardu proizvodnje i mi sada treba da se brinemo zbog jednog miliona!? Pa naravno da će da ga reše, kao što su rešili i onih 999 miliona. Ne bih pravio dramu od toga“, kategoričan je Savić.
I druge kineske firme koje posluju u Srbiji imaju probleme – Linglong sa američkim carinama, ali su se prilagodile, dodaje on.
„Ljudi ne razumeju Kineze. Oni ne razmišljaju na godinu ili dve, ne razmišljaju čak ni na deset godina. Oni razmišljaju na sto godina. Tačno znaju zbog čega su došli, ne ide im kako su zamislili, ali to im nije problem. Evropa će klečati za kineski čelik, ako se oporavi. Ako se ne oporavi, čelik joj neće trebati“, zaključuje Savić.
Pogledajte i: