Za je glasalo 19 odbornika, dok odbornici opozicije nisu učestvovali u odlučivanju jer su napustili salu pre glasanja. Inicijativa Bošnjačke stranke (BS) je bila druga tačka dnevnog reda. Sednici je prisustvovalo 29 odbornika.
Odbornik Nove srpske demokratije (NSD) Vaso Obradović tražio je da se povuče ta tačka sa dnevnog reda, međutim, predlog nije prošao.
On ga je obrazložio time da skupština opštine nije nadležna i da taj potez može da uzrokuje negativne efekte. Za skidanje druge tačke s dnevnog reda glasalo je 10, dok je protiv bilo 17 odbornika.
Poslanica i odbornica Pokreta za Evropu sad (PES) u lokalnom parlamentu Jelenka Andrić kazala je da su saglasni sa mišljenjem Obradovića da skupština opštinenije nadležna da oduzima nagradu jer je ona svedočanstvo jednog vremena. Neće se izjašnjavati o Karadžiću, kaže, jer su se o njemu svi izjasnili raznim rezolucijama.
"Inicijativa BS je način da se ubere koji politički poen i da se kaže ko je za, a ko protiv Radovana, a zapostavljaju se važni životni problemi građana Bijelog Polja. PES neće glasati večeras jer je ovo pravno neodrživo. Ovo je pokušaj da se nešto pravno nemoguće uradi i da se naprave podjele u društvu", kazala je Andrićeva.
Obradović je kazao da nisu za glasanje za i protiv Karadžića, već za i protiv Ustava i zakona. Odbornik Demokrata Marko Ljujić kazao je da ta partija neće učestvovati u glasanju jer ne žele da daju legitimitet kršenju zakona.
Karadžić je nagradu dobio 1993. godine u jeku rata u Bosni i Hercegovini (BiH). Nekadašnjeg prvog čoveka Republike Srpske je, u martu 2016, Mehanizam za međunarodne krivične sudove (naslednik Tribunala u Hagu) osudio na doživotnu kaznu zatvora zbog ratnih zločina.
Javna ustanova „Ratkovićeve večeri poezije“ je krajem avgusta uklonila Karadžićevo ime s liste dobitnika nagrade. Inicijativu za oduzimanje nagrade, toj instituciji je u junu podnela grupa nevladinih organizacija (NVO) i aktivista, a dan kasnije BS je gotovo identičan predlog dostavio bjelopoljskoj Skupštini.
Pogledajte i: