Tzv. Kosovo je i dalje među najbezbednijim „zemljama“ na svetu i najbezbednija u Evropi, navodi se u izveštaju o globalnoj bezbednosti za 2025. godinu američkog Instituta Galup.
Prema izveštaju, Tadžikistan ima najviši rezultat na svetu po Indeksu zakona i reda – 97 od 100 bodova, a slede ga Singapur (95), tzv. Kosovo (94), Kina (93), Island (93), Vijetnam (93).
Visoka bezbednost tzv. Kosova – ili falsifikat ili bajke za zapadne uši
Rezultati istraživanja mogli bi biti falsifikovani u slučaju da Galup ima interes da predstavi situaciju na Kosovu i Metohiji boljom nego što jeste jer ipak su Amerikanci stvorili taj protektorat i u interesu im je da svoju misiju predstave kao uspešnu, smatra Malagurski.
„Drugi scenario je da su prosto Albanci navikli da strancima govore ono što stranci od njih negde i očekuju. Imam prijateljicu koja je bila poslata u jednu međunarodnu misiju na Kosovu i Metohiji i kad je razgovarala sa albanskim taksistima dok se kretala po gradu, oni su svi imali maltene identičnu priču o tome šta se dešavalo, šta su Srbi radili, kako su oni stradali itd. Bilo joj je jako sumnjivo da svi imaju identičnu priču, a naravno, kad je malo bolje upoznala situaciju, shvatila je da su sve to bajke. Ali od tih bajki su Albanci devedesetih uspeli da kreiraju svoju propagandnu priču kojom su ubedili Zapad da su oni proganjani i proterivani sa Kosova i Metohije, iako danas ima daleko manje Srba na Kosovu i Metohiji nego što ih je bilo pre intervencije.“
Bezbednost mafijaške „države“
Osim toga, Institut Galup je u anketi postavljao pitanja ljudima koliko se bezbedno osećaju, tako da rezultati istraživanja ne predstavljaju neku objektivnu procenu na osnovu statistika koliko je ljudi bilo napadnuto, opljačkano ili izloženo kriminalu, objašnjava Malagurski.
Jako je čudno što je tzv. Kosovo na vrhu zemalja ili teritorija gde se ljudi osećaju najbezbednijim, što upućuje na zaključak da Srbi nisu ni anketirani pošto je trenutno Kosovo i Metohija najnebezbednije mesto za srpski narod na zemaljskoj kugli, dodaje Malagurski.
„Ne postoji nijedno mesto gde su Srbi više diskriminisani, više napadani, više obespravljeni nego na Kosovu i Metohiji pod vlašću albanskih separatista. A ne znam ni sa kojim su oni Albancima mogli da razgovaraju zato što sam lično, pre nego što mi je zabranjen ulazak na Kosovo i Metohiju od strane Ramuša Haradinaja, a posle produžen od Aljbina Kurtija, razgovarao sa mnogim Albancima u Prištini i radio svoju anketu. U toj anketi sam pitao ljude kako se osećaju na Kosovu i Metohiji i njihove reakcije su uglavnom bile negativne u smislu da državom, kako oni doživljavaju tzv. Kosovo kao državu, vladaju kriminalci, mafijaši itd.“
Ispitanici koji se dodvoravaju Amerikancima
Tako da se ne zna po kom osnovu je Galupov institut zaključio da se može biti reči o nekoj velikoj bezbednosti na Kosovu i Metohiji, naglašava Malagurski.
A jedino objašnjenje takvih rezultata je, prema Malagurskom, da su Albanci koji su ispitani, „ako su uopšte neki Albanci i bili ispitani“, imali neku uigranu, možda i podsvesnu želju, koordinisanu da svi identično odgovaraju kako bi se Amerikancima dodvorili.
„Jer, ipak su Amerikanci alfa i omega na Kosovu i Metohiji, oni odlučuju šta se tamo može, a šta se ne može desiti. To je moja anketa na kraju i pokazala jer ja nisam priložio nekakve statistike nego sam snimao ljude i oni su sami odgovarali da Priština ne može ništa da uradi bez Amerikanaca. Možda su hteli Amerikancima da stave do znanja da su jako zadovoljni što su tamo, na neki način da im se dodvore jer njima to mnogo dobro ide. Pola trgova i spomenika u Prištini su posvećeni američkim političarima iz devedesetih, tako da oni imaju želju da predstave stvari drugačijima nego što ih oni u dubini duše osećaju. Ne mislim da je bezbednost na tzv. Kosovu za Albance na visokom nivou imajući u vidu ko ih vodi i kakve su strukture i dalje na vlasti, pre svega mislim na terorističku UČK, a o Srbima da i ne govorimo“, zaključio je Mlagusrki.
Globalno istraživanje: „Da li su vas tukli i pljačkali?“
Institut Galup, putem globalne ankete postavlja ljudima u više od 140 zemalja i teritorija pitanja koja mere globalnu bezbednost. Rezultati Indeksa zakona i reda su usko povezani sa tradicionalnim indikatorima razvoja, uključujući globalni prihod, zdravlje, bezbednost hrane i stope ubistava.
Ovaj indeks se sastoji od četiri pitanja za procenu osećaja lične bezbednosti ljudi:
Da li se osećate bezbedno kada šetate sami noću u gradu ili naselju u kojem živite?
Da li imate poverenja u lokalne policijske snage u mestu gde živite?
Da li vam je u poslednjih 12 meseci ukraden novac ili imovina, vama ili nekom od članova domaćinstva?
Da li ste u poslednjih 12 meseci bili napadnuti ili opljačkani?
Pogledajte i: