Stanica „Krimska“ osmišljena je sa arhitektonskim rešenjem zasnovanim na morskoj temi: platforma ima spuštene plafone u obliku jedara, a stubovi i grede podsećaju na krila ptica u letu.
Lampe na zidovima koloseka su napravljene u obliku brodskih prozora, a između njih su postavljene umetničke kompozicije tehnikom štampe na staklu.
Interesantno je osmišljena i stanica „Akademska“.
Kao umetnička dekoracija na zidovima su postavljene slike zgrade Akademije nauka i portreti istaknutih naučnika iz različitih epoha, rađene tehnikom koja kombinuje elemente klasičnog slikarstva i moderne umetnosti.
Među portretima koji krase zidove stanice "Akademska" su i portret lekara Petra Velikog i prvog predsednika Sanktpeterburške akademije nauka Lavrentija Blumentrosta, zatim direktora Sanktpeterburške biblioteke Akademije nauka Ivana Šumahera, kao i jednog od osnivača hemijske fizike i dobitnika Nobelove nagrade Nikolaja Semjonova.
Ovom linijom saobraćaju isključivo ruski vozovi „Moskva-2024“ sa poboljšanom aerodinamikom, modernim enterijerom, širim vratima, sedištima i prolazima između njih.
Arhitektonsko rešenje stanice „ZIL“ posvećeno je istoriji fabrike "Lihačov", na čijoj se teritoriji danas formira stambeni i javni prostor.
U sovjetsko doba je fabrika „Lihačov“ ili skraćeno ZIL (rus. „Zavod imeni Lihačёva“) pravila legendarne kamione, ali i limuzine za sovjetske državnike, vojna terenska vozila, pa čak i bicikle i frižidere.
Tokom svoje duge istorije ZIL je pomagao i drugim preduzećima. Tako je ZIL-170, proizveden krajem 1960-ih, poslužio kao osnova za prva vozila fabrike „Kamaz“.
Na stanici „Vavilovska“ je umetanje čeličnih elemenata sa površinom ogledala na crnom zidu dizajnirano tako da ne zaslepljuje vozača. Trepereće svetlo vide samo putnici koji čekaju dolazak voza, a peronska svetla prečnika od 10 do 30 centimetara stvaraju efekat pokretnih svetlosnih čestica.