Ostavka selektora fudbalske reprezentacije Srbije Dragana Stojkovića ne treba više da bude tema. Niti da bude pitan za nju. Neće je dati. I zato treba okrenuti priču. Podržati ga u tome da ostane na poziciji koju odavno ne zaslužuje.
Ali je grčevito brani.
Da li zato što (ne)nadležni koji su ga smestili u tu fotelju nemaju zamenu, da li zato što će selektor Dragan vrlo teško naći novi i toliko dobro plaćeni posao, da li zato što se sve dešava baš onako kako treba da (nam) se dešava.
Elaboriranje prve dve teze je izlišno, jasno je sve i laicima, treća je nešto na šta treba obratiti pažnju.
I zbog nje treba podržati selektora Dragana! Dragane, ostani!
Do samog kraja. Do potpunog kolapsa njegovih ideja koje su doživele kopernikanski veleobrt posle Mundijala u Kataru.
Od namere da se igra na gol više, kako je i kao trener bio prepoznat i Kini i Japanu, došlo se do toga da Srbija igra na gol manje.
Na 0:0!
I još gore od toga. Selektor Dragan je utakmicu Evropskog prvenstva protiv Danske, gde je pobeda bila neophodna za prolaz dalje, odlučio da "skrati" na jedno poluvreme.
Uspeo je. Skratio je, ali nije napravio rezultat. I nije imao problem sa tim.
Ako je situaciju sa Mundijala u Kataru objasnio povredama ključnih igrača uoči takmičenja, problematikama treće vrste, situaciju sa Evropskog prvenstva nije ni pokušao.
Šta više!
"Ne igram ja, njima kažite!", rekao je selektor navijačima koji su ga tada sreli u hotelu i apelovali na određene promene.
A ne tako davno govorio je da je "on" odveo Srbiju na završna takmičenja.
Dakle, kada je sve dobro, on je zaslužan, kada je sve loše, krivi su igrači.
Tako je bilo i posle utakmice protiv Engleske u kvalifikacijama za novi Mundijal.
Petardom golova je počašćena vizija selektora Dragana da na teren pošalje dotad neviđen sastav u dotad neviđenoj formaciji za dotad neviđeni debakl srpske reprezentacije.
Ali, nije Dragan bio kriv!
"Igrači nisu u takmičarskoj formi".
Pa, naravno. Nije bitno to što je kapiten Nikola Milenković odigrao tri utakmice u engleskoj Premijer ligi. Kao ni Saša Lukić. Niti to što je Andrija Živković kao kapiten vodio PAOK na šest mečeva ili činjenica da je Dušan Vlahović na dve utakmice za Juventus postigao dva gola, a da je za jedan od njih asistirao Filip Kostić.
Ništa nije bitno. Osim toga da selektoru nije bilo jasno na početku utakmice u Beogradu kome se zviždi sa tribina.
Ne treba mu više zviždati. Treba ga podržati u tome da ostane do kraja kvalifikacija za Mundijal na svojoj poziciji. Da kreira i režira sve do kraja. Da ne ode dok je sve urušeno, pa da nekome drugom ukupan loš rezultat padne na leđa. Da se ne vrate oni koji su zbog njega otišli, pa da oni budu odgovorni za konačan ishod.
Treba da ostane. Do kraja. I svog i našeg.