Asteroid Benu sadrži prašinu stariju od samog Sunčevog sistema — i tragove međuzvezdanog prostora

Zahvaljujući njemu imamo uvid u uslove univerzuma pre nego što je Sunčev sistem nastao pre 4.6 milijardi godina.

Prva od tri studije, objavljena 22. avgusta u časopisu Nejčr Astronomi, govori da se Benuov predak raspao u nasilnom sudaru. To starije telo sadržalo je materijale iz više različitih okruženja: blizu Sunca, daleko od Sunca, ali unutar Sunčevog sistema, kao i iz međuzvezdanog prostora, van našeg sistema.

Naučnici su te lokacije uočili proučavanjem izotopa, odnosno različitih tipova elemenata, u uzorku Benuove prašine. Izotopi poreklom iz Sunčevog sistema imali su drugačiji sastav od onih iz međuzvezdane zvezdane prašine.

Svi ovi sastojci transportovani su na velike udaljenosti do regiona u kojem se formirao matični asteroid Benua, rekla je Eh Ngujen, koautorka rada i planetarna naučnica u Nasinom svemirskom centru „Džonson“ u Hjustonu.

Naučnici smatraju da se matični asteroid formirao u spoljašnjem delu Sunčevog sistema, verovatno iza Jupitera i Saturna. Ali potom je usledio kataklizmični događaj:

Verujemo da je to matično telo udarilo dolazeći asteroid i razbio ga. Fragmenti su se ponovo spojili, i to se možda ponavljalo više puta, rekla je koautorka Džesika Barnz, vanredna profesorka u Lunarnoj i planetarnoj laboratoriji Univerziteta u Arizoni.

Na kraju, deo preživelog materijala spojio se u asteroid Benu.

Benu i Rjugu

Druga studija, objavljena 22. avgusta u časopisu , Nature Geosajens uporedila je Benu sa primitivnim meteoritima, kao i sa asteroidom Rjugu, sa kojeg je japanska misija Hajabusa 2 prikupila uzorke. Ustanovili su su nastali u sličnom, udaljenom regionu ranog Sunčevog sistema, ali Benu se u nekim aspektima razlikuje od drugih tela sa kojih postoje uzorci, što sugeriše da se „taj region vremenom menjao ili se nije mešao kako su neki naučnici pretpostavljali.

Druga studija je pokazala da su se materijali Benuovog matičnog asteroida dramatično promenili u dodiru sa vodom.

Matični asteroid Benua akumulirao je led i prašinu. Na kraju se taj led otopio, a nastala tečnost reagovala je sa prašinom i formirala ono što danas vidimo – uzorak koji se sastoji od 80 odsto minerala koji sadrže vodu, rekao je Tom Zega, koautor druge studije i profesor planetarnih nauka na Univerzitetu u Arizoni.

Zeta je dodao da smatraju da je matični asteroid sakupio mnogo leda iz spoljašnjeg Sunčevog sistema, a onda je bilo dovoljno toplote da se led otopi i da tečnost reaguje sa čvrstim materijalom.

Mikrometeoriti

Treća studija, objavljena takođe u časopisu Nature Geosajens, pokazala je obilne dokaze udara mikrometeorita u Benuu. Ove sićušne stene ostavile su mikroskopske kratere i „udarne otopine“ – delove stene koji su nekada bili rastopljeni – na površini uzoraka. Istraživači su takođe pronašli tragove Sunčevog vetra, stalnog toka čestica koje dolaze sa Sunca, prenosi Lajv Sajens.

Vremensko trošenje Benua odvija se mnogo brže nego što se ranije mislilo, a mehanizam udarne otopine izgleda da dominira, suprotno našim prvobitnim pretpostavkama, rekla je koautorka Lindzi Keler, naučnica u Nasinom svemirskom centru „Džonson“.

Osim toga, iako Benu sam po sebi ne poseduje život, studija bi mogla da pomogne naučnicima da shvate kako je život nastao na našoj planeti, rekla je Mišel Tompson, druga glavna autorka rada i vanredna profesorka na Univerzitetu Perdu.

Rekla je da su asteroidi relikti ranog Sunčevog sistema, poput vremenskih kapsula. Možemo ih koristiti da istražimo poreklo našeg Sunčevog sistema i da otvorimo prozor u poreklo života na Zemlji.