Uhvaćeni: Amerikanci najzad priznali - lagali smo decenijama

Neprofitna istraživačka organizacija Nacionalna bezbednosna arhiva, pri Univerzitetu „Džordž Vašington“, objavila je beleške koje je tokom sastanka vodio diplomata i prevodilac Stroub Talbot, tadašnji zamenik državnog sekretara SAD, koji inače tečno govori ruski jezik. Kako stoji u njima, Klinton je naglasio kako je svestan da je od samog početka procesa širenja NATO problem za Rusiju.

„Razumeo sam to i želim da svi shvate da širenje NATO-a ni na koji način ne ugrožava Rusiju“, poručio je tada on. Dakle tvrdnja kako nikada nisu dali nikakve garancije objavljivanjem ovih dokumenata i definitivno je pala u vodu.

Andrej Mlakar, vojno politički komentator kaže da ako je Amerika slagala u vezi s onim što je zvanično saopštila, ko zna šta su još slagali i prećutali.

„To je ono što je Česlav Miloš, čuveni književnik nazvao u svojoj knjizi „Zarobljeni um“ – ketmanizam, moralna mimikrija, prikrivanje kroz određene floskule stvarnih namera i ciljeva. Da se nisu širili na istok, da su ispunili sve ono što su rekli 2000. ne bi već 2008. napravili dva elementa antiraketnog štita uperenog protiv Rusije. Još 1997. su rekli da će stati sa širenjem Pakta pa su primili Poljsku, Češku i Mađarsku 1999. Onda je 1. maja 2005. usledio najveći talas proširenja. I tada su rekli da će stati pa opet nisu. Sve što je Klinton rekao, izgovorio je javno, deklarativno, a radili su suprotno“, kaže Mlakar.

Naš sagovornik smatra da Amerikanci nisu bili iskreni ni po pitanju prijema Rusije u NATO pakt, što se takođe navodi u dokumentu, a i sam Putin je u dva navata rekao da je Rusija mogla da postane članica NATO početkom 2000-ih da su Sjedinjene Države pokazale iskreno interesovanje, kao i da je Klinton, prema njegovim rečima, bio „hladan” prema toj ideji.

„Priča o pristupanju Rusije NATO paktu je bila aktuelna još 1997. godine. U određenim medijima su se još tada pojavljivali analitički tekstovi kojima se zagovarala teza da Rusija treba da postane deo Pakta. Ona je inače tada bila deo „Patnerstva za mir“, kao i Belorusija i Ukrajina. Sve je presekla 1999. i NATO agresija na nas jer je Rusija shvatila da je to jedna velika zabluda, da su faktički tadašnja SRJ i Slobodan Milošević samo kupili vreme za Rusiju, i to je Putin kasnije i shvatio", kaže on.

Takvi planovi i težnje jesu postojali, ali da li bi se to dogodilo - Mlakar je uveren da ne bi. Kako ističe, teorijska podloga je bila da bi to bilo dobro, ali oni su previše mrzeli Rusiju da bi je prihvatili kao deo Pakta. Pa se sada opet provlači teza da je Rusija mogla da postane članica i da tada ne bi bilo ovog rata.

„Pritom, Rusija je u to vreme imala odlične odnose sa NATO paktom, ali jedno je Partnerstvo za mir, a drugo punopravna članica Pakta, jer su Rusiju još tada definisali kao ozbiljnu pretnju”, zaključuje analitičar.

SVET

Nije slučajno pokazana mapa u Beloj kući: Ukrajina je bila za stolom, a sada je - na stolu

20 Avgust, 21:09

Pogledajte i: