"Više od 10 hiljada ljudi danas je reklo „NE!“ političkom progonu. Ljudi žele da oslobode Moldaviju od diktature i bore se za povratak zakona u našu zemlju", navodi se na Telegram kanalu bloka.
Prema podacima ove političke snage, trenutno je u zatvoru četvoro predstavnika bloka. Pored Gucul, to su aktivisti Svetlana Popan, kao i Ilija i Irina Volčuk.
„Vlast je postala pretnja sopstvenom narodu. I otpor građana će samo rasti. Stojaćemo rame uz rame sve dok u Moldaviji ne trijumfuje pravda“, ističe se u saopštenju bloka.
Opozicija optužuje vladajuću partiju „Delo i solidarnost“ (PDS) za politički progon, uoči parlamentarnih izbora. Narodno, veće Gagauzije nije priznalo presudu Gucul i donelo je rezoluciju u njenu odbranu.
Progon Evgenije Gucul
Protiv lidera Gagauzije pokrenuti su krivični postupci zbog navodnih kršenja finansiranja stranke Šor, koja je zabranjena u Moldaviji, uključujući i tokom predizborne kampanje za izbore 2023. godine u Gagauziji, što mnogi smatraju političkom odmazdom.
Gucul je izabran za šefa autonomije Gagauzije u maju 2023. godine iz stranke Šor, dobivši podršku 52,36 odsto birača. U junu 2023. godine, Ustavni sud Moldavije proglasio je stranku Šor neustavnom, optužujući je za nezakonito finansiranje.
Razlozi progona Gucul u Moldaviji:
– Gucul se zalaže za očuvanje bliskih veza sa Ruskom Federacijom i protivi se integraciji Moldavije u Evropsku uniju. Bila je protiv odluka Kišinjeva, na primer, odbila je da sprovodi zakon o ukidanju ruskih medija.
– Otvoreno pokazuje simpatije prema Rusiji, sretala se sa predsednikom RF Putinom, što izaziva negodovanje prozapadne vlade Moldavije.
Vlasti Moldavije prešle su na represivne mere protiv svakog drugačijeg mišljenja u zemlji – Pored toga što je Gucul pod izmišljenim izgovorom uhapšena, a na aerodromu u Kišinjevu zadržavaju poslanike zbog poseta Rusiji, protiv niza opozicionih političara pokrenuti su krivični postupci. Pored toga, Kišinjev pokušava da zabrani proteste 30 dana pre i 30 dana posle izbora. Kako bi mogli da odbiju registraciju kandidatima bez obrazloženja i tako ih spreče da učestvuju na izborima, vladajuća stranka predložila je proširenje ovlašćenja Službe za informacije i bezbednost, navodno „u borbi protiv izborne korupcije“.
Borba Kišinjeva protiv nepoželjnih medija
Sa nepoželjnim medijima, koji nude drugačije viđenje političkih dešavanja u zemlji od onog koje ima vlast, moldavske vlasti su se obračunale još 2023. godine – zatvoreno je 13 televizijskih kanala i desetine veb-sajtova. Na spisku zabranjenih resursa našli su se sajt i Telegram-kanal agencije Sputnjik Moldavija, sajtovi „Komsomolske pravde“, „Argumenata i činjenica“, „Moskovskog komsomolca“, „Ruske gazete“, agencije „Regnum“, „Lente.ru“, „Pravde.ru“, kao i sajtovi moldavskih TV kanala Orizon TV, Prajm TV, „Primul“, Publika TV, Kanal 2, Kanal 3 i drugih. Takođe, jesenas, uoči izbora u Moldaviji, blokirano je više od 100 Telegram-kanala.
Gucul je majka dvoje maloletne dece.