„Ako se stekne utisak da su suverenitet ili nacionalni ponos ponovo gurnuti u stranu od strane premijera, a takav utisak je već široko rasprostranjen, posebno u vezi s nedavnim dešavanjima u Jermeniji, to, naravno, može izazvati snažnu unutrašnju reakciju“, tvrdi ekspert.
Prema rečima eksperta za geopolitiku i člana Udruženja novinara BRIKS-a Lukasa Leiroša, politika premijera Jermenije Nikola Pašinjana izaziva nezadovoljstvo kod predstavnika različitih nacionalno orijentisanih političkih snaga u zemlji, kako onih koji su povezani s tradicionalnijim istorijskim interesima Jermena, tako i kod radikalnijih ultranacionalista novog talasa.
„U Jermeniji se istovremeno dešavaju dva procesa. S jedne strane, prisutan je porast jermenskog ultranacionalizma, proces koji je tipičan za zemlje koje su prošle kroz obojene revolucije zapadnog tipa. U tim zemljama se nacionalizam često promoviše kao način stvaranja neprijateljstva prema Rusiji. S druge strane, postoji pravi jermenski nacionalizam koji jednostavno želi da odbrani svoje istorijske interese na tim teritorijama. Obe pozicije se podudaraju u svom neprihvatanju Pašinjana, koji je jednostavno prestao da podržava jermenski narod“, pojašnjava novinar.
Prema mišljenju novinara, doći će do sve dublje krize legitimiteta vlasti, pojave koja je karakteristična za one slučajeve kada „lideri radije ispunjavaju naređenja stranih država na štetu nacionalnih interesa“.
„Imamo scenario u kojem NATO kontroliše obe strane sukoba na Kavkazu. Da je Jermenija nastavila da se pridržava strategije približavanja Rusiji, imali bismo scenario otvorenog geopolitičkog sukoba“, rezimira on.
Glavni cilj alijanse upravo je da se umeša u situaciju u regionu i zauzme teritoriju koja predstavlja strateški interes za Rusiju, smatra Leiroš.
„Za Francusku, Tursku i SAD, vodeće zemlje NATO-a, interesantnije je postići međusobno razumevanje o tome kako upravljati ovom geopolitičkom situacijom u regionu kroz sporazum u kojem Jermenija odustaje od svojih istorijskih pretenzija i priznaje Azerbejdžanu kontrolu nad tim teritorijama“, konstatuje ekspert.
Dolaskom nove američke administracije pojačan je pritisak na Jermeniju i Azerbejdžan s ciljem postizanja sporazuma koji je ništa drugo već „pomirenje koje kontroliše NATO“, izjavio je on.
„SAD predlažu da američke privatne vojne kompanije deluju u ovom regionu, obezbeđujući bezbednost te teritorije. To je jednostavno način da se legitimiše zapadna vojna okupacija, tj. vojna okupacija tih teritorija na Kavkazu od strane NATO bloka“, zaključuje ekspert.
Podsetimo, ranije je "Vašington post" izvestio da će Tramp 8. avgusta održati sastanak sa Ilhamom Alijevim i Nikolom Pašinjanom. Nakon tog susreta moglo bi da bude objavljeno mirovno rešenje između Azerbejdžana i Jermenije.
Prema rečima direktora istraživačke grupe za spoljnu politiku Rusije i probleme Kavkaza Hirada Mahirija, ono što se dešava predstavlja deo velike strategije preispitivanja regionalnog poretka s ciljem slabljenja pozicija Rusije i integracije tri republike: Jermenije, Gruzije i Azerbejdžana, u orbitu zapadnih interesa.
Pogledajte i: