Tri decenije od stradanja Srba – "Oluja je pogrom – pamtimo zauvek"

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je na početku obraćanja da se nikada do sada na obeležavanju akcije "Oluja" nije okupilo ovoliko građana, bez obzira na kišu i loše vremenske uslove.

"Govoriću iz srca i duše, a ne iz glave. Hvala svim Krajišnicima, ogromno je njihovo srce, a najviše kuca za Srbiju. U Srbiju su morali da se presele – da sačuvaju žive glave, ali i da žive i rade za Srbiju. Voleli ste i volite Srbiju, više i od svojih kuća i domova. Hteli ste sa svojim narodom da budete i živite", naveo je predsednik Srbije.

Vučić je naveo da mora da im se izvini što ih niko nije dočekao kako dolikuje i priliči, već su ih krili od Beograđana, Novosađana i "još nekih urbanih ljudi" koji nije trebalo da vide kakva je nesreća zadesila srpski narod.

"Večeras ću da govorim o nečemu potpuno drugom – nepravdi. Govoriću o svemu onome što su nama Srbima uradili u prethodnih 30 i više godina. Uništili su nam Jugoslaviju, rekavši da Srbi ne mogu da žive u jednoj državi. Onda su rekli da neće da nam diraju Kosovo i Metohiju. Kada je izbio sukob u Krajini, kovali su zavere i planove da sruše Srpsku Krajinu. Pričali su kako je veličanstveno ubiti 2.500, a proterano 250.000 ljudi. Naterali su nas da ćutimo i govorili gledajte Srbiju u budućnosti", naveo je Vučić.

"Srbin hoće svoju slobodu i svoju slobodu ljubi i voli više od svega i ne pita za cenu", rekao je Vučić.

Dodao je da mu je dosta laži i da ne može više da ih trpi.

"Zamislite da smo mi u našoj zemlji nekoga zbog verbalnog delikta, zbog drugačijeg mišljenja osudili na dan zatvora, a ne predsednika neke opštine, a ne predsednika republike ili predsednika entiteta ili pripadnika druge nacije. Rekli bi nam 'kršite sve međunarodno-pravne norme. Obesićemo te u Briselu, Vašingtonu' ili bilo gde drugo. Nemojte da nam vređate inteligenciju. Sve vreme vode politiku svi okolo moraju da budu jači, sve ćemo da puštamo da snaže samo ne Srbiju", rekao je Vučić.

Podsetio je na izbore na severu Kosova i Metohije, koji su priznati sa 2,5 odsto izlaznosti i upitao da li je to bila vladavina prava i demokratija.

"Sram vas bilo. Vodili ste me u Moldaviju tamo da mi kažete 'ne mi to nikada nećemo prihvatiti. Nikada to slobodna, zapadna Evropa neće da prihvati. Samo se strpite. Sačekajte malo da prođe vreme. Imaćete uskoro nove izbore. Pobediće Srbi, jer Srbi su većina 95 do 98 odsto u zavisnosti od opština'. Jesu se desili izbori? Nisu. Četiri godine su okupatori upravljali tim opštinama. Našli su nekoliko srpskih slugu, kao što su ih i nacisti našli od 1941. do 1945, kao što su ih i Austrijanci imali u Prvom svetskom ratu, kao što su ih i Bugari imali u Balkanskom ratu", rekao je Vučić i dodao da je uvek takvih bilo među Srbima, ali da je to mali broj.

Dodao je da su to oni koji imaju kmetske duše, koji vole da služe nekom drugom, koji bi se zarad prisustva na jednom balu odrekli i vere i naroda i države.

"Ali srpski narod, najveći deo srpskog naroda, neće da se odrekne svog srpskog imena i prezimena, ni krajiškog, ni onog iz Crne Gore, ni onog iz Republike Srpske. Ne diramo ni u čije tuđe države, samo hoćemo da čuvamo svoje srpsko ime i prezime. I hoćemo da vam kažemo: ne razumete šta radite, mislite da možete da nas unizite, da nas uplašite. Dozlogrdilo nam više. Nećemo da vam služimo i ne možemo više da slušamo vaše laži", istakao je Vučić.

"Trudićemo se da razvijemo prijateljstvo, da čuvamo dobra poznanstva, ali verujemo sebi, svom rodu i verujemo u svoju budućnost; čuvaćemo mir i stabilnost, ali ćemo biti dovoljno sposobni i dovoljno jaki i dovoljno snažni da svoju zemlju odbranimo mnogo bolje nego što smo to umeli i uspeli pre 26 i 30 i nešto godina. Srbija snaži i jača i već 20. septembra ćete moći u Beogradu da vidite kakvu smo narodu armiju stvorili, nikome ne pretimo, ta naša srpska vojska služi da čuva naš narod i našu zemlju i nikoga drugog neće da napadne", reko je Vučić.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik podsetio je u obraćanju da obeležavajući iz godine u godinu stradanje srpskog naroda u 'Bljesku' i 'Oluji' čuvamo sećanje na njih i otimamo ih od zaborava.

"Na kraju ratova u bivšoj Jugoslaviji sveli su nas Srbe u BiH na trećinu, a mi nismo nikakav trećina, mi ne želimo da nas podele. Ja stojim ovde dostojanstveno kao čovek i kao Srbin, pred stradanjima koje je naš narod prošao i u Krajini i u Bosni i Hercegovini. Moramo se okupiti, mi u Republici Srpskoj želimo da vidimo veliku Srbiju, onu koja se razvija, koja ima puteve i bolnice. Ovo nije politički miting, ali svi moramo da stanemo iza Aleksandra Vučića, jer gde je ova ovde druga Srbija, oni koji blokiraju sve već šest meseci. Mi želimo veliku Srbiju koja će stati iza Republike Srpske, jer mi moramo da preživimo", rekao je Dodik.

Predsednik RS je za akciju Oluja rekao da je to bila akcija američke vlasti.

"Klintona i drugih, koji su predali hrvatskim vojnicima. To je završilo etničkim čišćenjem, tako da nema šanse da se tamo vrati srpski narod. A nama su 'prosipali' priču kako su oni mirovnjaci, da bi na kraju bivše Jugoslavije, nas u Republici Srpskoj sveli na trećinu, s kojom misle da i sa njom treba da se obračunaju. A RS je dostojanstvena i velika, vezana za Srbiju, što će i ostati. Ne želimo da nas podele i razdvoje, jer nisu nam dali slobodu, i to rade već vekovima", poručio je Dodik.

Predsednik RS je rekao da "uvek kada smo oprostili zločin, to je bio početak novog zločina nad nama".

"Moramo da kažemo šta hoćemo, nosite se i vi i vaša vladavina prava, kakva vladavina prava? Pustite nas na miru, moramo da stanemo i da se narod konsoliduje, oko politika. Bosna i Hercegovina nije moja država, moja država je Srbija i Republika Srpska, i ne vređam nikoga. Zašto vam to smeta što kažem? Navijam za Srbiju, ne navijam za BiH, hoćete da nas isterate, niste nam ništa dali", rekao je Dodik.

"Krst nositi nama je suđeno" i "Vaskrsenja ne biva bez smrti" reči su Njegoševe na koje je podsetio patrijarh Porfirije u besedi u Sremskim Karlovcima posle parastosa održanog za nastradale u akciji "Oluja".

Patrijarh je podsetio da moramo da se sećamo stradalih u Oluji, ali i svom drugim pogromima, ali i da ne zlopamptimo.

"Moramo dublje da proniknemo u reči Hristove ''Ljubi bližnjeg svogaa kao samog sebe' pa i 'ljubi neprijetelja svog' jer to malo ko čini, a to mogu samo istinski hrišćani. Imajući u vidu Hrisotove reči da ne dozvolimo ono što se često dešava među nama, a to je da mrzimo, jer to uvodi u spitalu zla u kojoj svi postajemo gubitnici. Ljubav dugujemo jedni drugima, pre svega u porodici, potom prema ljudima u neposrednom okruženju, svojim komšijama, na poslu... I tek potom možemo da imamo mir sa svima, ma koliko bili drugačiji i udaljeni jedni od drugih. Molim ceo narod da u vremenu kada svi i ceo svet prolazi kroz iskušenja, da se izdignemo iznad razdora i sukoba", poručio je patrijarh Porfirije u besedi.

Građani koji su danas peške krenuli iz Novog Sada stigli su oko 17.30 u Sremske Karlovce, gde će prisustvovati obeležavanju Dana sećanja za sve stradale i prognane.

Veliki broj građana stigao je u Sremske Karlovce noseći zastave Srbije, a na čelu kolone je bio transparent „Oluja je genocid“.

Parastos stradalima služiće patrijarh srpski Porfirije, najavljeno je ranije iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Obeležavanje Dana sećanja na sve stradale i prognane u oružanoj akciji "Oluja" počeće u 19.50 časova na Trgu Branka Radičevića u Sremskim Karlovcima, a Dan sećanja biće obeležen pod nazivom "Oluja je pogrom - Pamtimo zauvek".

Hrvatski napad na tadašnju Republiku Srpsku Krajinu i proterivanje celokupnog srpskog stanovništva sa prostora koji su Srbi nastanjivali vekovima počeo je u zoru 4. avgusta 1995. godine i trajao do 7. avgusta.

Prema podacima Dokumentaciono informacionog centra "Veritas", u "Oluji" je sa prostora Republike Srpske Krajine proterano više od 220.000 Srba, a više od 1.900 ih je ubijeno, pri čemu su počinjeni brojni zločini.

Bio je to najveći egzodus civila u Evropi posle Drugog svetskog rata.

Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta smatra da bi Srbija trebalo da traži od međunarodne zajednice da se u Hrvatskoj zabrani obeležavanje zločinačke akcije „Oluja“, odnosno da se slave dva državna praznika - Dan pobede i domovinske zahvalnosti i Dan hrvatskih branitelja, između ostalog, zbog, kako kaže, činjenice da ta hrvatska vojna akcija ima elemente genocida.

Srbija treba da pokrene tu inicijativu i zbog, kako ističe, činjenice da se u Hrvatskoj srpske žrtve potpuno negiraju, omalovažavaju, ponižavaju, prećutkuju i smanjuju.

„Hrvatska odbija svaku mogućnost da se brojna stratišta gde su ubijani srpski civili, ratni veterani, makar obeleže spomen pločama. To je jedna civilizacijska stvar koju Hrvatska kao članica Evropske unije odbija“, ukazao je Linta.

Prema njegovim rečima, obeležavanje zločinačke akcije „Oluja“ treba zabraniti i zbog toga što Hrvatska odbija svaku mogućnost da ispita i identifikuje više od 30 poznatih grobnih mesta gde se nalaze posmrtni ostaci Srba. Linta navodi da u Zavodu za sudsku medicinu u Zagrebu, Osijeku i Rijeci ima oko 900 posmrtnih ostataka, od kojih su najmanje 50 odsto posmrtni ostaci Srba.

Predsednik Saveza Srba iz regiona napominje da inicijativu za ukidanje obeležavanje „Oluje“ treba pokrenuti, između ostalog, i zbog toga što hrvatsko pravosuđe gotovo ništa ne čini u cilju procesuiranja masovnih zločina protiv srpskog naroda.

Predsednik Srpske napredne stranke (SNS) i savetnik predsednika Srbije za regionalna pitanja Miloš Vučević izjavio je večeras uoči obležavanja tri decenije od akcije "Oluja" i egzodusa Srba iz Srpske Krajine, da Srbija želi najbolje moguće odnose sa Hrvatskom, ali da ne može ostati nema, gluva i slepa na bol srpskog naroda i ne može da ne vidi da neko taj bol slavi kao svoj uspeh i pobedu.

Vučević je naglasio je da nije dovoljno da se svi jednom godišnje okupe i da predsednici Srbije i Republike Srpske imaju besedu, da se patrijarh nakon molebana obrati narodu, već da o tome mora da se uči iz udženika.

"Godišnje okupljanje je značajno ali nije dovoljno, o tome moramo da učimo mlađe generacije. Moramo da razumemo, prošlo je 30 godina, mnogi ljudi, mnogi akteri sa jedne i sa druge strane više nisu živi. Neki od najvažnijih aktera nisu živi. Deca koja su bila tad u izbegličkim kolonama danas su već ozbiljni ljudi", rekao je Vučević na pitanje novinara šta bi još trebalo uraditi da kao država ojačamo sećanje, pogotovo mladih, na sve zločine nad Srbima.

Vučević je dodao da mnogi mladi, poput Vladimira Balaća koji je danas zajedno sa drugarima išao pešice od Novog Sada do Sremskih Karlovaca, kako bi stigao na održavanje velikog komemorativnog skupa, niju bili ni rođeni tada.

"Ali znaju nešto, čuli su. Čuli su najčešće po kućama i videli su da država pre deset godina zajedno sa Republikom Srpskom počela da obeležava zajednički taj događaj na način kakav treba i ne samo ovaj", kazao je Vučević i naglasio da je zajedničko obeležavanje velika politika Vučića i Dodika odnosno rukovodstva Beograda i Banjaluke.

Opšte poznata činjenica je, ističe, da je u akciji stradalo više od 2.000 Srba, od toga više od 1.000 srpskih civila.

„U Hrvatskoj imate samo dve osuđujuće presude, to su zločini za dva srpska civila u mestu Proklan kod Skradina, ubijen je jedan srpski borac, to je mesto Mandić zaselak kod Kistanja i imate kažnjenog jednog hrvatskog borca za ubistvo tri srpska civila u mestu Kijani kod Gračaca u Lici“, naveo je Linta.

On konstatuje da su za 30 godina za ubistvo srpskih civila pokrenute samo dve osuđujuće presude za šest ubistava - pet civila i jednog vojnika, i dodaje da su za te slučajeve osuđeni jedan etnički Albanac Božo Bačelić, koji je živeo pre rata u Šibeniku, i jedan etnički Srbin Rajko Pičković, koji je bio pripadnik hrvatske vojske i koji je ubio faktički svoje komšije jer je on iz tog područja.

„Dakle, nijedan Hrvat, pripadnik hrvatske vojske ili policije nije osuđen za ratne zločine“, ističe Linta.

On smatra da bi obeležavanje „Oluje“ u Hrvatskoj trebalo zaustaviti jer se, kako navodi, u Hrvatskoj sistematski otimaju srpska imovina, stanarska prava, zaostale neisplaćene penzije i poljoprivredno šumsko zemljište.

U klasičnim terorističkim akcijama uz asistenciju hrvatske policije uništeno je više od 20.000 srpskih kuća i lokala, rekao je Linta i ukazao da Hrvatska apsolutno ništa ne čini da se vrati ta imovina i da se isplati naknada štete.

Podsetio je da je 2001. godine u Beču potpisan međudržavni sporazum, Bečki sporazum o sukcesiji, koji je Hrvatska ratifikovala u Hrvatskom saboru 2004. godine, a da se u aneksu „G“ tog sporazuma navodi da svim građanima moraju biti vraćena zaštitna prava koja su imali pre rata na dan 31. decembra 1990. godine, a svi ugovori sklopljeni pod pritiscima i pretnjama moraju biti proglašeni ništavnim.

„Hrvatska opstruira sprovođenje tog aneksa, iako u ustavu Hrvatske taj Bečki sporazum ima jaču pravnu snagu od domaćih zakona“, kazao je Linta.

Pogledajte i: