Da li se zaista treba plašiti gubitka posla: Šta može AI i koliko je strah opravdan?

Prema još nerecenziranom naučnom radu, tim iz Majkrosofta je analizirao „bazu podataka od 200.000 anonimizovanih i očišćenih razgovora korisnika sa Majkrosoftovim Bing Copilot-om“ i zaključio da su najugroženiji oni poslovi koji uključuju „pružanje informacija i pomoći, pisanje, podučavanje i savetovanje“, piše Jahu njuz.

Za svako zanimanje izrađena je AI ocena primenljivosti – pokušaj kvantifikovanja koliko je pojedini posao izložen automatizaciji na osnovu učestalosti i uspešnosti dosadašnje primene veštačke inteligencije.

Poslovi koje bi AI najpre mogao da zameni uključuju prevodioce, istoričare, prodajne predstavnike, pisce, autore i agente korisničke podrške. Suprotno tome, najotporniji su poslovi koji uključuju fizički rad, poput rukovaoca teškim mašinama, čistača, masažnih terapeuta i perača sudova.

Drugim rečima, što je posao jednostavnije zamisliti kao niz tekstualnih zadataka, to je verovatnije da će ga AI preuzeti. A što je fizički zahtevniji i slabije plaćen – to je sigurniji.

Rezultate ipak treba uzeti s rezervom. Prvo, istraživači sami upozoravaju da njihovi podaci „ne pokazuju da AI obavlja sve radne zadatke bilo kog zanimanja“. To znači da veštačka inteligencija može pomoći, ali ne i potpuno zameniti ljude u većini uloga.

Takođe, napominju da „različiti ljudi koriste različite AI modele za različite svrhe“, a stvarna priroda mnogih poslova nije jasno obuhvaćena analiziranim podacima. To bi moglo objasniti zašto su, na primer, istoričari, autori i politički analitičari među najugroženijima, iako se ti poslovi oslanjaju na ljudsku intuiciju, interpretaciju i rad sa nesigurnim ili kontradiktornim izvorima.

Nije zanemarljivo ni to da veliki jezički modeli – uključujući Bing Copilot – imaju poznatu manu „halucinacija“, odnosno izmišljanja netačnih činjenica, što celom istraživanju, pa i industriji, stavlja ozbiljan znak pitanja nad kvalitetom onoga što AI može pružiti umesto čoveka.