Stižu Trampove tarife - koliko će nas koštati velika vezanost za EU privredu | Energija Sputnjika

U nameri da zaštiti domaću proizvodnju, američki predsednik Donald Tramp istrajao je u tome da na carinu od 10 odsto uvede dodatne tarife od kojih nikog nije poštedeo. Više od tri meseca trajalo je nagađanje o kolikim tarifama je reč, jer su cifre brzo smenjivale jedna drugu, u nekim slučajevima vrtoglavo rasle, kao u slučaju Kine, ali na najavu kontramera i munjevito padale.

Posle odgađanja primene tarifa, sada je izvesno da će one startovati 1. avgusta. Pitanje je, međutim, šta je postignuto njihovim tromesečnim odlaganjem. Krajem februara Tramp je najavio da će one na svu robu iz EU iznositi 25 odsto, a EU odmah uzvratila da će odgovoriti kontramerama u istom iznosu. Za 90 dana odlaganja ne da nije bilo boljitka kome se nadala briselska administracija, nego je procenat još gori. Brzopteznog odgovora iz Brisela o najavama kontramera u istom procentu, kao što je bilo u prvom slučaju, ovoga puta, međutim, nema.

Carina na uvoz srpske robe je sa aprilskih 37 odsto pala na 35 procenata, uz napomenu Privredne komore Srbije da će period do primene tarifa biti iskorišćen za dodatne pregovore radi postizanja po nas povoljnijih uslova.

Kolike će i kakve posledice po srpsku privredu imati tarife koje se odnose na Srbiju, ali i na EU s obzirom na to da je naša privreda oko 70 odsto vezana za onu u zemljama Unije? Srbija u Evropu godišnje izveze robu vrednu 18 milijardi evra, a samo u nemačkim kompanijama kod nas radi više od 80.000 radnika. Koje delatnosti će biti najpogođenije tarifama, hoće li biti zatvaranja fabrika čije su matice u zemljama EU? Koliko će radnih mesta biti ugroženo?

Šta može da bude urađeno na kratak rok, a šta na srednji da posledice američkih tarifa budu ublažene? U emisiji Energija Sputnjika novinarka Mira Kankaraš Trklja razgovara sa pomoćnikom direktora Sektora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije, Bojanom Stanićem.