„Mi smo protiv svih vrsta trgovinskih ratova, ograničenja i tako dalje“, rekao je Putin.
Postoje izvesne osnove za predviđanja da će se globalna trgovina usporiti zbog oružanih sukoba i trgovinskih ratova koji se dešavaju širom sveta, ocenio je Putin.
Po njegovim rečima, svet se dramatično menja, azijske zemlje se transformišu brzim tempom, struktura njihovih ekonomija se menja.
O ukrajinskom pitanju
Rusija neće odbiti nikakve kontakte, ako novi nemački kancelar Fridrih Merc pozove, rekao je on. -
Evropski lideri su sami prekinuli kontakte sa ruskom stranom, nakon što su pokazali nameru da nanesu strateški poraz Rusiji.
Putin je izrazio sumnju da Nemačka može biti bolji posrednik u vezi sa Ukrajinom od SAD, jer „posrednik mora biti neutralan“.
Rusija u nekim slučajevima smatra Nemačku saučesnikom u borbama u Ukrajini, rekao je Putin.
Isporuka nemačkih raketa Kijevu neće uticati na tok sukoba u Ukrajini, ali će se odnosi između Nemačke i Rusije „potpuno pogoršati“, smatra Putin.
„Sada razgovaramo i posmatramo kako Savezna Republika (Nemačka) razmatra mogućnost isporuke raketa „taurus“ za napade na teritoriju Rusije, ne samo korišćenje same tehnike, već i učešće oficira Bundesvera – e to naravno, izaziva velika pitanja“, rekao je Putin.
On je naglasio da ukrajinska vojska ne može da upravlja raketama „taurus“, nemoguće ih je koristiti bez nemačkih oficira.
U svakom slučaju, ove rakete neće ništa promeniti na frontu. Ruska vojska ima stratešku prednost u zoni SVO, i nalazi se u ofanzivi duž cele linije fronta. Gubici Ukrajine na bojnom polju premašuju mobilizaciju. Broj dezertera naglo raste. Popunjenost ukrajinskih Oružanih snaga iznosi 47 odsto, a jurišne jedinice su još manje i nesposobne za borbu, rekao je Putin.
Predsednik je napomenuo da Ukrajina prolazi kroz masovnu i prisilnu mobilizaciju i ukazao na neuspeh planova Kijeva da „primi osamnaestogodišnje dečake“ u vojsku.
Putin se složio sa američkim predsednikom Donaldom Trampom da je on bio predsednik SAD u prethodnom mandatu, specijalna operacija ne bi ni počela.
Rusiji je svejedno ko vodi pregovore u ime Rusije, ali dokumenta moraju da potpišu legitimne vlasti. Ruski lider je istakao da je njegov sastanak sa Vladimirom Zelenskim moguć u završnoj fazi pregovora kako bi se „stavila tačka“.
„Ako je prva ličnost Ukrajine nelegitimna, onda ceo sistem vlasti tamo postaje nelegitiman", istakao je on.
Predsednik je dodao da je Moskva spremna da nastavi pregovore o rešavanju sukoba.
"Ovi pregovori imaju smisla. Već smo se složili da razmenimo 1.200 zarobljenika. Dobro je što vraćamo ljude. Već smo predali 500 ljudi, a 400 smo dobili nazad. Mislim da će sve biti fer. Dobićemo sve koje treba da dobijemo. Nažalost, mi... tužno je, tužno i teško je o tome govoriti, predali smo 6.000 tela, više od 6.000. Zauzvrat smo dobili, mislim, 57. Već smo predali 6.000 tela poginulih ukrajinskih vojnika. Spremni smo da sada predamo još oko 3.000. Ali ovo su, ponavljam, tužne, tragične brojke, istakao je Putin.", istakao je on.
Pregovaračke grupe Rusije i Ukrajine dogovorile su se da održe sledeću rundu posle 22. juna, objavio je ruski lider.
Iranski problem
U situaciji na Bliskom istoku, bilo bi ispravno tražiti načine za zaustavljanje neprijateljstava, pronaći načine za postizanje sporazuma i osigurati interese i Irana i Izraela, istakao je ruski lider.
Rusija i Iran imaju dobre odnose, podsetio je Putin.
„Nivo poverenja između naših zemalja je prilično visok, imamo veoma dobre odnose sa Iranom“, rekao je šef ruske države.
On je, kako je istakao, predložio „mogući izlaz iz situacije“ oko Irana, ali je odluka na Teheranu i Tel Avivu.
"Neću sada ulaziti u detalje, ima ih mnogo, ali smo o svim tim detaljima razgovarali i sa izraelskom i sa američkom stranom, a dali smo i određene signale našim iranskim prijateljima", istakao je on.
Ruski predsednik je napomenuo da sporazum treba da uzme u obzir pravo Irana na mirnodopsku nuklearnu energiju, uključujući ne samo energetsku, kao i pravo Izraela na bezuslovnu bezbednost.
„Generalno, takvo rešenje se može pronaći“, rekao je ruski lider.
Rusija bi mogla da nastavi saradnju sa Iranom u oblasti nuklearne energije i osigura interese u ovoj oblasti. Kako je istakao, više od 200 stručnjaka iz Rusije nalazi se u Iranu gde grade još dva bloka nuklearne elektrane. Rusija održava stalne kontakte sa Teheranom Rusija ne napušta Iran.
„Zar to nije podrška?“, primetio je Putin, podsetivši da Teheran nije tražio drugu pomoć.
Putin je istakao i da je Rusija postigla sporazum sa izraelskim rukovodstvom kako bi se osigurala njihova bezbednost.
Ruski lider je primetio i da iranska podzemna postrojenja i dalje „postoje, ništa im se nije dogodilo“.
Ne plašimo se NATO
Putin ne smatra da modernizaciju oružanih snaga NATO – pretnjom za rusku vojsku "jer smo samodovoljni u pogledu osiguranja bezbednosti". Ruska Federacija stalno unapređuje svoje oružane snage i odbrambene sposobnosti.
Kako je istakao, kriza u odnosima Rusije i Zapada počela je 2014. godine. U zapadnoj Evropi, niko nije ni „kinuo“ kao odgovor na državni udar. Kao da se ništa nije desilo.
Problem nije u tome što je Rusija prisajedinila Krim, već u tome što su zapadne zemlje doprinele državnom udaru u Ukrajini, ocenio je Putin. On je podsetio da je sama Viktorija Nuland, bivši pomoćnik američkog državnog sekretara za politička pitanja, priznala da je na državni udar u Ukrajini potrošeno 5 milijardi dolara.
Povećanje vojnih izdataka zemalja NATO-a na 5% BDP-a nema smisla, uveren je predsednik. Zapadne vlasti su uvek koristile izgovor izmišljene „pretnje sa Istoka“ da bi iscedile novac poreskih obveznika i objasnile sopstvene greške, rekao je Putin.
Oni koji govore da Rusija namerava da napadne NATO, sami ne veruju u to, istakao je on.
"Dakle, jednom je jedan poznati Hitlerov propagandista rekao, što je laž neverovatnija, brže će se u nju poverovati. Ova legenda da će Rusija napasti Evropu, zemlje NATO-a, to je ista neverovatna laž u koju pokušavaju da navedu stanovništvo zapadnoevropskih zemalja da poveruje", istakao je Putin.
Zapadnim elitama je zgodno da koriste tezu o navodnoj pretnji iz Rusije za izgradnju svoje unutrašnje politike, naglasio je ruski lider.
Zemlje NATO-a troše 1,4 biliona dolara na odbranu, više nego sve zemlje sveta zajedno. Putin je posavetovao Nemačkoj da taj novac uloži u spasavanje svoje automobilske industrije i poveće plate. Folksvagen umire, Porše umire, staklarska industrija odumire, đubriva nestaju, rekao je Putin, govoreći o posledicama nemačke ekonomske politike.
Rusija i Kina
On se osvrnuo na odnose Rusije i Pekinga. Moskva postaje značajan partner Kine u ekonomskoj sferi, primetio je Putin. Investicioni projekti dostižu 200 milijardi dolara, svi će biti realizovani.
„Razvijamo vojno-tehničku i vojnu saradnju. To je, naravno, izuzetno važno kako bi se garantovala stabilnost u svetu. Imamo čitav plan saradnje u ovoj oblasti“, rekao je šef države.
Kako je istakao, Rusija je nesporni lider u proizvodnji teških helikoptera, čak ih i UN koriste.
Sjedinjene Američke Države „podižu lestvicu“ u svom carinskom sporu sa Kinom, ali će to pitanje rešiti pregovorima, smatra Putin.