Olman je popularnost stekao stendap komedijama „Severnoledeni humor, „Pravda za Olmana“, „Šta nas je snašlo“ i „Stručnjak“. Prve korake u svetu komedije je napravio u osnovnoj školi kada je sa drugovima imitirao poznate ličnosti, ali su mu najzanimljiviji tada bili „Montenigersi“.
Prvi put je pred publiku zvanično stao dok je radio dokumentarni film „Pruga“ o mašinovođama koji su, nažalost, bili svedoci raznih suicida na železnici. Na premijeri je trebalo da se obrati publici, ali, kako navodi, to je za njega bio veoma težak zadatak i imao je veliku tremu.
„Treme uvek ima, ona je pokazuje odgovornost prema publici. Međutim, ona traje 15 minuta pred nastup i čim izađem na binu prođe. Trema nestaje kada čovek zna šta će da priča, kada je siguran u to šta će da kaže i kada je sve složeno po folderima“, rekao je Olman.
Naš sagovornik ističe da u stendapu postoji improvizacija na samom nastupu, jer je to živ program, ali da komičar mora i da posmatra situaciju, šta se dešava oko njega, da reaguje kada neko iz publike dobaci nešto. Komičar, kako kaže, pre svega mora da bude simpatičan publici i da oseti kada je potrebno da promeni temu.
„Mislim da postoji nešto veće od nas što nam govori da je potrebno se bavimo određenim stvarima ili umetnošću. Mi se i ne pitamo nešto mnogo, talenat nam je dat, pitanje je samo da li ćemo ga iskoristiti ili ne. Naravno da je osim talenta potreban i dodatni rad“, smatra naš sagovornik.
Olman ističe da teme nalazi u problemima i frustracijama, jer i humor i umetnost dolaze iz problematičnih i nerešenih situacija. Publika je, naglašava, uvek slična i nije važno da li nastupa u Srbiji ili inostranstvu, jedino što za određenu zemlju priprema modifikovan sadržaj koji je karakterističan za to podneblje.
Da humor nema granice dokazuje i priča o tenisu u „Pravdi za Olmana“ i čuvena replika: „Ima da kuvaš“ koja je bila hit na društvenim mrežama, čak je i Jelena Đoković podelila taj video.
Olman u svojim nastupima voli da se bavi mentalitetom ljudi na duhovit način, a kako kaže, ljudi se smeju svojim osobinama, manama i veruje da smeh često otrezni ljude. On na kraju ističe da je neophodno da komičar sam piše tekstove, jer jedino tako svoje stavove može da kvalitetno plasira publici.