Ukoliko bi pak biogas bio pretočen u biometan njime bismo mogli da podmirimo 50 odsto potreba za prirodnim gasom, kažu stručnjaci za ovu oblast. Biogas je šest puta efikasniji od konverzije solarne energije u električnu, a četiri puta od one dobijene od vetra.
Inicijativa za uspostavljanje nacionalnog programa, koji bi podsticao proizvodnju biometana koji se dobija iz poljoprivrednog i organskog otpada, odnosno prečišćavanjem biogasa, bila je ovih dana tema razgovora ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prof. dr Dragana Glamočića i stalnog predstavnika Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji Jakupa Beriše.
Prema istraživanju koje je sproveo UNDP, biometan bi u naredne četiri godine mogao da zameni do 16 odsto uvoza prirodnog gasa, a za sedam godina i više od 20 odsto.
Za neke od najrazvijenijih evropskih zemalja biogas je već strateški resurs jer doprinosi smanjenju emisije CO2, zamenjuje fosilna goriva i donosi značajne uštede. Danska bi do 2030. godine u potpunosti trebalo da zameni prirodni gas biometanom.
Srbija je tradicionalno poljoprivredna zemlja sa oko 65 odsto pokrivenosti tla poljoprivrednim površinama i ima dobru sirovinsku bazu za proizvodnju biogasa. Kako to iskoristiti, koliko su ljudi koji se bave poljoprivredom edukovani o tome da na sopstvenom imanju mogu da podmire svoje potrebe za električnom i toplotnom energijom, pa i više od toga? Kolika su ulaganja, kakva nam je regulativa, ima li podsticaja?
O tome u emisiji Energija Sputnjika novinarka Mira Kankaraš Trklja razgovara sa profesorom Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, dr Miladinom Ševarlićem.
O emisiji „Energija Sputnjika“
„Energija Sputnjika“ je emisija portala i radija Sputnjik koju vodi MiraKankaraš Trklja.
Teme su mahom vezane za energetiku i ekonomiju, lokalnog i globalnog karaktera, a gosti su stručnjaci u svojim poljima. Emituje se svakog utorka u 21.00.