Tačaka dnevnog reda sastanka Komiteta ministara Saveta Evrope, koji se sutra i prekosutra održava u Luksemburgu, a iza koje se zapravo krije namera dela država najbrojnije evropske organizacije da osnuje takozvani specijalni tribunal za zločin agresije protiv Ukrajine zove se „Uloga Saveta Evrope u novom geopolitičkom kontekstu. Akcija Saveta Evrope u podršci Ukrajini: sadašnjost i budućnost“.
Iako se u zapadnim medijima na sva zvona najavljuje ovaj sud i predstavlja da on, samo što nije osnovan, potencijalno formiranje ove ustanove je još daleko.
Na skupu koji počinje sutra neće se glasati o osnivanju suda. Verovatno će se čuti velika obećanja Kijevu od određenog dela država, ali, za sada, ne dalje od toga.
Ministarstvo spoljnih poslovaSrbije je saopštilo da će ministar Marko Đurić biti na Komitetu ministara. Izvor RT Balkana izjavio je da se Srbija distancirala od ove odluke.
„Nismo deo Registra štete, ni Komisije za potraživanja, niti bilo kog mehanizma Saveta Evrope koji ima veze sa sukobom u Ukrajini. Ako se u budućnosti bude glasalo za tu i slične odluke, glasaće se na ambasadorskom nivou i potrebna je dvotrećinska većina. Srbija će tada zauzeti stav - može da bude protiv, uzdržana, da ne glasa, ne pojavi se na glasanju“, istakao je izvor.
A dok ne dođe do glasanja, polemisaće se.
Tako je u materijalima za sutrašnju sednicu, a u koje je RT Balkan imao uvid, izjava generalnog sekretara Saveta Evrope Alen Bersea koju je dao u Lavovu, na sastanku 9. maja.
„Današnji događaj u Lavovu pokazuje naše jedinstvo i odlučnost da obezbedimo pravedan i trajan mir za Ukrajinu. Ukrajina je deo naše evropske porodice i ostaje glavni prioritet. Već smo razvili Akcioni plan za osporavanje. Uspostavili smo funkcionalan Registar štete za Ukrajinu. Evropski sud za ljudska prava ispituje hiljade slučajeva navodnog kršenja ljudskih prava. Pružamo okvir za Specijalni tribunal za zločin agresije protiv Ukrajine. Stradanje ukrajinske dece postalo je i naše. Pravdi su takođe potrebni resursi. Mora se obezbediti finansiranje i pružiti neophodna podrška za funkcionisanje budućeg tribunala. Ovaj specijalni tribunal može pomoći u oblikovanju budućnosti Ukrajine za generacije koje dolaze“, rekao je Berse.
Takođe, u dokumentaciji se podseća na samit održan u Rejkjaviku 16. i 17. maja 2023. godine, gde se osuđuje Rusija, pozdravlja imenovanje specijalnog izaslanika generalnog sekretara za situaciju dece u Ukrajini, a izrazili su, kako se navodi, duboku zabrinutost zbog situacije ukrajinskih civila koje drži u zarobljeništvu Ruska Federacija...
Pred ministrima će biti i finansijski paket od 50 miliona evra pomoći do 2026. godine.
Inače, Sjedinjene Američke Države glasale su zajedno sa Rusijom i još sedam zemalja protiv najnovije rezolucije Generalne skupštine UN o saradnji sa Savetom Evrope, između ostalog i zbog klauzule o Ukrajini.
Međunarodni krivični tribunal u Hagu je raspisao naloge za hapšenje ruskih funkcionera zbog navodnih zločina u Ukrajini i navodne deportacije ukrajinske dece, ali je Moskva nekoliko puta rekla da ovaj sud ne priznaje.
Sud u Hagu izdao je nalog za hapšenje predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina, koji je optužen za navodne ratne zločine u Ukrajini. Moskva je više puta opovrgla optužbe da su njene snage počinile zločine tokom trajanja Specijalne vojne operacije.
Inače, dok Zapad pokušava da nametne osnivanje suda, prema saznanjima RT Balkan u Savetu Evrope, novca za ovu instituciju, barem za sada, nema.
Pogledajte i: