Na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o Bosni i Hercegovini u utorak srpski član i predsedavajući Predsedništva BiH Željka Cvijanović istakla je da je u BiH na snazi diktatura i zatražila da SB hitno zakaže glasanje o potvrdi Kristijana Šmita ili da se nađe drugi kandidat za visokog predstavnika.
Na pitanje kakve su šanse da se to dogodi profesor Dakić kaže da je predlog Željke Cvijanović očekivan iz prostog razloga što je SB UN već jednom 2021. godine odbio Kristijanu Šmitu imenovanje, to jest, nije mu dodelio mandat visokog predstavnika i samim tim nije dobio saglasnost da koristi Bonska ovlašćenja na koja se on široko poziva.
SB UN je već dao mišljenje o Šmitu
„Ono što što bi trebalo da podvučemo jeste da je za razliku od svih dosadašnjih visokih predstavnika koji su kroz odluku o imenovanju dobijali od SB i takozvana Bonska ovlašćenja on to nije dobio. I svaki put kada bi visoki predstavnik koristio ta ovlašćenja, bilo za intervenciju u pravni predak ili za nešto drugo, Savet bezbednosti je to naknadno prihvatao,“ objašnjava Dakić.
Kada je reč o Kristijanu Šmitu, situacija je, dodaje on, potpuno drugačija a ogleda se u sledećem:
„ Šmit nije dobio mandat od SB UN, dakle nisu uz njegovi ime i prezime kolokvijalno da kažem, „prikačili“ Bonska ovlašćenja. Takođe, nijedan njegov izveštaj nije ni naknadno usvojen od strane SB UN, što znači da sva ta njegova uzurpacija Bonskih ovlašćenja čak ni naknadno nije prihvaćena od strane SB. Tako da mislim da bi pravnu bitku za ovu stvar trebalo potražiti pre svega u pravnim forumima jer je u pitanju praksa u primeni Aneksa 10 Dejtonskog mirovnog sporazuma. Mi smo 30 godina imali jednu praksu u primeni Dejtonskog mirovnog sporazuma , na to je ukazao i ambasador Kine pri SB - i uvek je u toj praksi Savet bezbednosti taj koji imenuje visokog predstavnika. Tako je po slovu Aneksa 10 mirovnog sporazuma, uz dodatni zahtev da se pribavi i saglasnost i mišljenje ugovornica u Aneksu 10. Republika Srpska je jedna od ugovornica a ne treba zaboraviti da je neposredno pred imenovanje Šmita od strane Saveta za implementaciju mira (PIK), Republika Srpska u Narodnoj skupštini eksplicitno zatražila da se prekine sa praksom imenovanja visokih predstavnika, naročito onom koja preskače fazu konsultacija koju predviđa Aneks 10 mirovnog sporazuma,“ podseća Dakić.
Međutim, nastavlja naš sagovornik, na to smo dobili ne samo preskakanje Parlamenta RS već i samog Saveta bezbednosti.
PIK i OHR delovali bez odluke SB
„Iz tog razloga potrebno je da se ove činjenice valorizuju nezavisno i sa aspekta ugovornog i međunarodnog prava jer nijedan politički akter neće voditi računa o ovim činjenicama već o svojim političkim interesima,“ objašnjava on.
Međutim, u ovom uslovima teško je odrediti ko faktički Šmita može da razreši, jer ga niko nije ni imenovao, dakle nije postavljen od strane SB UN, kaže naš sagovornik i pojašnjava:
„U BiH u Aneksu 10 postoji OHR, ali i PIK iako ne može da se nađe u tom Aneksu u bukvalnom smislu. Ali, istom rezolucijom Saveta bezbednosi kojom je prihvaćen Dejtonski mirovni sporazum PIK je ovlašćen da učestvuje u procesnom smislu u imenovanju visokog predstavnika. Taj PIK je u međuvremenu evoluirao i napravio svoj upravni odbor a predsednik tog upravnog odbora je takozvani visoki predstavnik. Sada, ako imamo ove dve međunarodne organizacije od kojih je jedna - OHR formalna, a druga - PIK neformalna, oni čak mogu da tvrde da imaju autonomiju u imenovanju svojih funkcionera. Međutim, taman da se taj njihov funkcioner zove viski predstavnik on ne predstavlja međunarodnu zajednicu, zato što nema mandat Saveta bezbednosti, što je istakao i predstavnik Rusije u SB UN. Takođe, on ne može da koristi takozvana Bonska ovlašćenja upravo jer nije dobio mandat od strane SB UN,“ stručno objašnjava Dakić.
On podseća da SB UN daje ovlašćenja na dva načina, to jest postoje dve vrste odluka SB kojima se ili dodeljuju široka ovlašćenja koja se oslanjaju na Povelju UN-a ili aktiviraju, ako su već prethodno dodeljena nekoj instanci.
„Ovde može da se spori da li je nosilac ovlašćenja sama funkcija visokog predstavnika ili osoba koja je imenovana u tom trenutku na tu funkciju. Iz dosadašnjih odluka SB UN i rezolucija kojima su do sada potvrđivani visoki predstavnici Bonska ovlašćenja vezivana su za ime i prezime na toj funkciji. Međutim, čak i ukoliko su Bonska ovlašćenja vezana za funkciju visokog predstavnika a ove „međunarodne organizacije" (OHR i PIK) zaobiđu Savet bezbednosti i autonomno imenuju nekog funkcionera i daju mu titulu visokog predstavnika, on i dalje bez rezolucije SB UN ne može da koristi Bonska ovlašćenja. Dakle, ni u jednoj varijanti Šmit ne može da bude visoki predstavnik i da koristi Bonska ovlašćenja,“ decidan je Dakić.
Ugovorna kriza u BiH
Iz svih gore navedenih razloga, prema rečima našeg sagovornika, jedini nadležan za odluku o Šmitu i njegovom mestu visokog predstavnika je u stvari sud odnosno arbitraža koja je pokrenuta.
„Kriza u BiH je možda i najveća do sada od potpisivanja Dejtona a mi iz RS smatramo da krizu treba kvalifikovati kao političku i ugovornu krizu jer je reč o sprovođenju Dejtonskog mirovnog ugovora što je ugovorna kriza koja zahteva pravni spor. U svakom drugom scenariju, ako prihvatimo narativ da je ustavna ili ne dao bog bezbednosna kriza, a to ide jedno uz drugo, mi na ovim prostorima znamo da bi to značilo bombe po Srbima,“ upozorava naš sagovornik.
On napominje da treba insistirati da je u BiH ugovorna kriza i da se mora posegnuti za ugovornim mehanizmima popravljanja ovoga što se desilo.
Dakić ističe da je ovde reč i o jednostranom menjanju ugovora od strane BiH.
"Zašto BiH? Prvi koji je modifikovao Aneks 10 Dejtonskog mirovnog sporazuma i postupio suprotno rezoluciju SB UN je Ustavni sud BiH, jer su kroz jedan od predmeta upravo razmatrali ovlašćenja visokog predstavnika Kristijan Šmita i rekli da on može da radi to što radi u BiH. Znači, Šmitu je Ustavni sud BIH nadomestio ovlašćenja koja su mu nedostajala,“ konstatuje na kraju naš sagovornik.
Inače, ambasador Rusije pri UN Vasilij Nebenzja napustio je salu kad se na sednici Saveta bezbednosti posvećenoj situaciji u BiH obratio samozvani visoki predstavnik Kristijan Šmit.