Malo meda, malo žuči: Pamtiće košarka Dragana Labovića

Sve je rezultiralo ovako kako se završilo... Onako kako niko nije želeo. Prerano.

Može se reći da je Labović bio jedan od ozbiljnih talenata srpske košarke, ali i da nije do kraja ispunio pun potencijal. Igrao je za reprezentaciju, promenio mnogo klubova.

Počeo je iz rodnog Prokuplja, zatim nastavio u Zdravlju iz Leskovca, da bi od FMP Železnika svi čuli i znali za njega.

Bio je seniorski reprezentativac Srbije 2007. godine na Evropskom prvenstvu, pod komandom Moke Slavnića.

Bivši reprezentativac Srbije je igrao tokom karijere za FMP, Aris, Skajlajners iz Frankfurta, Jenisej, Krasnaja krila, Nižnji Novgorod, Petkim, Al Rijad, Asesoft, Nokiju, Karpoš Sokoli.

U karijeri je najviše uspeha zabeležio u dresu FMP Železnika, za koji je igrao od 2003. do 2007. godine. Sa Panterima je 2005. i 2007. godine osvojio Kup Radivoja Koraća, dok je 2009. bio najbolji strelac ABA lige.

Kao igrač ostaće upamćen po odličnim sposobnostima u reketu, po tome što je znao da ubaci levi horog kao malo ko, po tome što je bio snažan kao malo ko. Znao je i da šutne, da pogodi i trojku i poludistancu i da "zida" ispod koša. Zaista je, gledajući Labovića, imalo šta da se vidi.

Ipak, nije ostao sa košarkom u najboljim odnosima, bar što se tiče igračkog dela tog sporta, što je nedavno objasnio u podkastu Jao Mile kod Mileta Ilića.

„Ja sam prošao to što sam prošao, daleko bilo da sam ponosan na to. Desilo se. Voleo bih da sam ranije batalio košarku, to su ogromni stresovi. Da sam usmerio toliko energije na učenje, bio bi na Lomonosovu. Mnogo mi je žao što nisam sa 20 godina batalio košarku", rekao je Dragan Labović.

Sa reprezentacijom Srbije i Crne Gore Dragan Labović je osvojio zlatne medalje na Evropskom prvenstvu za kadete, na Evropskom prvenstvu do 18 godina i na Evropskom prvenstvu do 20 godina.

Sa ove distance, pitanje je da li je on ostao dužan košarci, ili je košarka ostala dužna Draganu.

Kako bilo, mora se i to reći, Labović je posle igračke karijere imao mnogo privatnih problema. Nedavno je otkrio detalje o boravku u psihijatrijskoj ustanovi posle jednog incidenta.

„Puklo je kad sam hteo da rešim sve te probleme. Nagomilalo se u meni. Nisam mogao više. Desilo se to što se desilo, bilo mi je mnogo teško da priznam sebi da sam završio tamo. Mislio sam da može da se sakrije. Posle sam otvoreno pričao o tome. Došao sam do toga da nisam hteo da se družim, da nisam hteo da jedem. Imao sam možda 115 kilograma kad sam izašao. Pa znaš kako izgleda bolnica... Ako si agresivan, odmah te vežu. Mene su vezivali. Ako si agresivan, vežu te do ujutru, ako nisi, odvežu te posle sat vremena. Onda odlučuju u koje odeljenje ideš. Ja sam bio u F, mislim da je to najgore. Nas desetorica u sobi, mogu svaki dan da dolaze posete. Ja sam tu bio 30 dana po zakonu. Oporavak je trajao do pre godinu dana. Izbegavao sam društva, tako sam se osećao. Izbegavao sam događaje, rođendane, proslave. Bio sam tužan. Malo se promenilo. Tu smo, nećemo više tužne priče. Posle svega je najbitnije da je normalno, više mi ništa mi ne treba“, rekao je nedavno jedan od najtalentovanijih srpskih košarkaša u svojoj generaciji.

Ipak, samo par meseci posle intervjua, Labović je prerano završio. Imao je želju da ispravi stvari, radio je sa mladim igračima, želeo je da se posveti tome, međutim, ponestalo je vremena.

Kao kada istekne napad. Začula se sirena i mnogima nanela tužan izraz lica.

Nisu uvek Labović i košarka bili kompatibilni, ali je sigurno da će ga ljudi, u najmanju ruku oni iz košarkaškog sveta, sigurno zauvek pamtiti.

SPORT

Preminuo Dragan Labović

10 Maj, 09:52