Ovo za Sputnjik kaže banjalučki politikolog Anđelko Kozomara posle odluke Kristijana Šmita da sve isplate iz budžeta na svim nivoima budu obustavljene vladajućim strankama u Srpskoj SNSD-u i Ujedinjenoj Srpskoj, i da budu preusmerene na poseban račun u Centralnu banku.
Dokazi Šmitove nemoći
„Na ovo treba gledati kao na najsnažniji dokaz njegove nemoći! Šmit je proizveo najviše kriza u BiH, a odlukom da udalji Dodika sa političke scene je izazvao najveću krizu od donošenja Dejtonskog sporazuma do danas. Šmit je očito svestan da više nema nikakvu snagu ni uticaj, i donosi mere koje su ne samo nedemokratske, već i nesprovodljive. Čak su i sami bošnjački ekonomski i bankarski eksperti iz Federacije izjavili da ova Šmitova odluka ne može da se sprovede, jer ne može da zabrani privatnim bankama da obavljaju novčane transakcije. U RS su se na ovo samo nasmejali, naravno, ali do sada niko nije otišao tako daleko i povukao ovako čisto kolonijalni potez kao Šmit,“ ističe Kozomara.
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je na Šmitov očajnički potez odgovorio u svom stilu i dao predlog za rešenje situacije u BiH – "da Federacija BiH isporuči Šmita da se Srpska obračuna sa njim, procesuira ga i zatvori zbog lažnog predstavljanja i pokušaja ukidanja BiH“.
„Dodik je na ovaj način metaforički poslao poruku Sarajevu da se već jednom odrekne Šmita i njegovih odluka i da krenu da razgovaraju. Da na pominjem da je Šmit već nekoliko puta bio kritikovan u sarajevskim medijima zbog svojih postupaka, što je pravo iznenađenje. Međutim, političari iz Sarajeva su i dalje pod uticajem Šmita i izvršavaju njegove naloge. Tako da je Dodik verovatno na to i mislio kada je „zatražio“ da izruče Šmita Srpskoj,“ smatra banjalučki politikolog.
Odlazak Šmita bi sačuvao BiH
Kozomara na pitanje da li bi Šmitov odlazak iz BiH zaista relaksirao političke odnose u zemlji kaže sledeće:
„Da podsetim da funkcija visokog predstavnika za BiH nije ni trebalo da postoji, jer nije proistekla iz Dejtonskog sporazuma, već je stvorena u okviru PIK, pa bi po toj logici oni i trebalo da povuku Šmita. Mada on nije ni trebalo da dođe jer nije imenovan u Savetu bezbednosti UN. Znači, onaj ko ga je imenovao bi trebalo i da mu kupi avionsku kartu u jednom smeru za povratak u rodnu Nemačku,“ kaže Kozomara.
Naš sagovornik naziva smešnim pa i nelogičnim mišljenje da bi BiH dobila status kandidata za pregovore za ulazak u Evropsku uniju, a da ima kolonijalnog upravnika.
„BiH praktično uopšte nema suverenitet, nego je on oličen u Kristijanu Šmitu. Dakle, to je nešto što ne ide jedno sa drugim. Ako bi se dogovorili da Šmit ode, onda bi BiH imala neku šansu, bez obzira na rigidnost i na otomansku svest koju imaju bošnjački lideri o tome da su oni najbrojniji narod u BiH, i da zato BiH treba da pripada samo njima. Znači, bez obzira na takav stav Bošnjaka, jedino rešenje za opstanak BiH je razgovor i dogovor sva tri konstitutivna naroda i dva entiteta, ako žele da BiH ostane cela u kakvom-takvom obliku, ocena je Kozomare.
Čeka se presuda nemačkog suda
Inače, Kozomara je podsetio da je protiv Kristijana Šmita u Nemačkoj pokrenut postupak od strane RS zbog kršenja ljudskih prava koji će, ukoliko se pozitivno završi po podnosioca, diskreditovati ovog nemačkog diplomatu a time bi bilo poništeno sve što je Šmit radio u prethodnom periodu kao tzv. visoki predstavnik u BiH.
„Postupak i dalje traje iako su prekršili sve predviđene rokove za donošenje odluke. Navodno je kašnjenja zbog kompleksnosti predmeta, zbog čega su odlučili da čitavu stvar odmah predaju na drugostepeno odlučivanje, odnosno o njoj će se izjasniti nemački Bundestag,“ kaže on.
U tužbenom zahtevu je traženo da se Šmit povuče iz BiH, a da pre toga ponište sva akta koje je doneo.
U međuvremenu, poslanička grupa AFD zatražila je raspravu o Šmitu u vladi Nemačke, koja je ostala bez zaključka.