Brisel nameće Srbiji i Srbima „tešku“ dilemu - Kaja Kalas ili Vladimir Putin /video/

Poruke Kaje Kalas ne treba posmatrati kao poruke zvaničnog Brisela, s obzirom da šefica evropske diplomatije dolazi iz Estonije. Zna se kakav antiruski sentiment postoji u pribaltičkim republikama, napominje Perišić.

„Treba imati u vidu da od drugih briselskih zvaničnika još nije potvrđeno da zaista može da dođe do takvih posledica ukoliko od srpskih predstavnika prisustvuje obeležavanju Dana pobede u Rusiji. Ali, u svakom slučaju, takva poruka nije dobra, imajući u vidu da dolazi do otopljavanja odnosa Rusije i SAD“, kaže on.

Kalasova podiže tenzije umesto da ih spušta

Prema njegovim rečima, visoki činovnici i administrativni radnici u Briselu trebalo bi da bolje sagledaju odnose u svetu jer će odnosom koji zastupa Kalasova, samo odbiti od sebe države kao što je Srbija. Ovakav pristup može da ima i bumerang efekat.

U određenim aspektima EU ima autoritaran pristup, pogotovo u spoljnoj politici, što se može videti po pritiscima koji se vrše na Mađarsku i Slovačku zbog suverenističke politike koju vode Viktor Orban i Robert Fico. Međutim, geopolitičke promene uticaće na EU tako da će ona morati da se reformiše.

„EU je propustila šansu početkom 21. veka, kada je bila jedan od najznačajnijih globalnih aktera da razvije reforme. Oni su zakasnili sa tim i sada, mnoge političke opcije koje jačaju u mnogim državama EU, a koje dolaze i sa levog i sa desnog spektra, itekako mogu da postanu dominantne. Pitanje je sada koliko će te reforme biti uspešne i koliko će joj omogućiti da ostane značajan globalni faktor“, ističe Perišić.

Kalasova je preterala kada je zapretila onima koji će prisustvovati paradi 9. maja u Moskvi. Takva izjava deluje ishitreno i podiže tenzije – nikako nije dobro da EU gubi partnere. Na njen nastup zbog toga se neće gledati blagonaklono ni u svim briselskim institucijama.

Zašto je Dan pobede trn u oku Brisela

Obeležavanje Dana pobede u Moskvi trn je u oku briselskoj birokratiji zbog aktuelnog trenutka – Evropa je došla u situaciju da više nije sposobna da objektivno sagleda istorijske činjenice. Umesto da tako veliki jubilej bude povod za saradnju, presuđuju partikularni interesi država igraju.

Simbolika u politici igra značajnu ulogu. Godišnjice i jubileji mogu da budu povodi da se dojučerašnji protivnici sastanu i počnu dijalog. Tako su, na primer, pre deset godina, kada je obeležavana 70. godišnjica pobede nad fašizmom, Crvenim trgom defilovale jedinice mnogih država-saveznica i pobednica u Drugom svetskom ratu.

Ove godine to nije slučaj – poliitčka najvećih zapadnoevrospkih država pokazuje da su oni itekako spremni da se sukob u Ukrajini nastavi, ocenjuje Perišić.

Države sa jakim antiruskim sentimentom, kao što su Estonija, Letonija i Litvanija često olako shvataju termine kao što su fašizam i nacizam. A tu su i pokušaji revizije istorije. Tako treba gledati i na poziv Kalasove da se evropski lideri 9. maja evropski lideri okupe u Kijevu.

Iako je značajna unutar briselskog birokratskog aparata, ona nema kapacitet da preti državama. Kada se govori o pristupnim pregovorima, ona ne može da odlučuje samostalno – da bi se prekinuli pristupni pregovori sa nekom zemljom, mora da postoji konsenzus svih članica Unije, objašnjava Perišić.

„Tako da u tom smislu, teško da možemo da očekujemo da se pregovori prekinu jer postoje države koje su itekako naklonjene Srbiji – Mađarska, Slovačka, ali i neke druge države unutar EU. Srbija je poslednjih godina, zahvaljujući diplomatskoj ofanzivi, popravila je položaj kada je u pitanju odnos sa mnogim državama EU. I dalje postoje „neprijateljske“ države, koje pokušavaju da sputaju Srbiju u evrointegracijama, ali mislim da bi to bio rizičan potez u trenucima kada se prelamaju interesi i kada se javlja da je za EU jedna od najznačajnijih izlaznih strategija iz sadašnje situacije politika proširenja“, konstatuje Perišić.