„Špijunska afera“ – za koga je „radila“ Klara?

Klara Salanci, nemački foto-model i košarkašica, vešto je napadala probijajući medijske odbrane, poentirajući pred kamerama i foto - objektivima, ali joj je za konačnu pobedu nedostajao saigrač – na terenu i van njega.

Pošto je već mogla da bira, naravno da se odlučila za nekog ko pobeđuje. Logično, zar ne, jer se u svetu poznatih, mada je, nažalost, odavno tako i u miljeu anonimnih, tako razmišlja: život i posao sa onima koji ne trijumfuju loše utiču na zdravlje, lepotu i, naravno, na unutrašnjost novčanika i bankovni račun.

Igrajući na košarkaškom parketu i studijama u tandemu sa Hrvaticom Matijom Skočibušić, Klara, inače iz rumunsko – mađarske porodice, učila je maternji jezik svoje drugarice s ciljem da „predribla“ srce Dražena Petrovića, po mišljenju mnogih najbolji evropski igrač pod obručima u poslednje dve decenije minulog veka.

U maniru većine starijih devojčica, koje najčešće ne mogu uživo da ljube one koji im se sviđaju, Klara je ljubila postere svog „ izabranika“ (kasnije će navodnici izgubiti svoje mesto), da bi se potom osmelila i napisala mu pismo s namerom da od njega dobije autogram.

Čak i da je vera u odgovor unapred ugašena, nada u Salancijevoj se suprotstavljala onoj podsvesnoj : „ nema šanse da će mi odgovoriti!“

Odgovor je, gle čuda, stigao. I to kakav! I te kakav.

Vrsni strelac, nešto slabiji na početku NBA karijere u dresu Portlanda, zatim odličan u majici Nju Džersi Netsa, ugostio je damu iz Minhena, kasnije održavajući komunikaciju s njom. Veza je odlično funkcionisala. U početku preko žice, ubrzo i putem hemijskih reakcija dva srca.

Svet bi, kao i obično, rekao da je to samo jedan ljubavni par, ništa više od toga, predviđajući koliko će romansa trajati.

Ljudi na ovakva pitanja nemaju odgovor, samo Bog zna.

Zaista, samo on zna zašto je Dražena odvojio od ekspedicije hrvatskog nacionalnog tima pred povratak iz Poljske, smeštajući ga sa Klarom u automobil u kom je on izgubio život u saobraćajnoj nesreći u Nemačkoj 1993. godine, a ona se pukom srećom izvukla.

Ako je njemu posle nesreće namenjen rajski mir, lepotici odrasloj u Rumuniji, kćerki poznatog stomatologa, kroz medije i javnu osudu je stavljeno do znanja zašto je Umberto Eko napisao da je i „pakao raj gledan s druge strane“.

Iz „lijepe njihove“ su stigle ružne optužbe da je u pitanju atentat na Petrovića, koji je ona izvršila radeći za srpsku državnu bezbednost , što se fantastično uklapalo u antisrpski medijski kliše tokom rata u Hrvatskoj.

Kako je i njen život nalik reci, tekao je dalje, posle izvesnog vremena je ulivajući u jugoslovensko (srpsko – crnogorsko) fudbalsko more time što se 2001. godine udala za Nemca Olivera Birofa, šampiona Evrope 1996. godine, prvaka Italije u Milanovoj opremi 1999. i najboljeg strelca Serije A godinu dana ranije, golgetera koji je naš državni tim pogotkom za izjednačenje (2:2) na Mondijalu u Francuskoj 1998. godine „posadio“ među holandske „lale“ u osmini finala, umesto na lakšeg protivnika, indirektno kačeći nade Piksija i družine na „Mijatovu prečku“.

Ili je, možda, Klara Salanci, radeći za neku tajnu službu, namestila da Srbi (i Crnogorci) ne pobede „pancere“?

Čisto da pokaže koliko radi za nas.

Za Sputnjik piše Dragan Stojić, autor dela Testament besmrtvih.