Totalno drugačiji od drugih! Neobična prinova u Beo zoo vrtu — retkost u prirodi

Za razliku od svojih braće i sestara, čije je krzno braonkasto, jedno od mladunaca je vrlo svetle puti- gotovo belo. Iako bi mnogi odmah pomislili da je u pitanju albino životinja, u ovom slučaju to nije reč. Po rečima biologa zoo vrta Kristijana Ovarija, bela boja krzna nije posledica mutacije, već recesivnog gena koji se povremeno javlja dajući jedinki drugačiju boju krzna od ostalih njegovih rođaka u prirodi.

Srećom, beogradskog mališu je mlada majka prihvatila, i kako smo primetili prilikom posete Zoo vrtu, odnosi se vrlo zaštitnički prema njemu.

To što je zbog svog belog krzna „crna ovca“ u stadu, mladunčetu izgleda nimalo ne smeta da zajedno sa ostalim istražuje okolinu verući se uz stenovit ispust poput prave koze. Jer berberske ovce su zapravo koze, i spadaju u red u šupljorogih goveda, što ih čini jednom od najkontroverznijih i najzanimljivijih životinja koje pripadaju zbirci „Vrta dobre nade“.

Berberska ovca ili audad (Ammotragus lervia) se smatra ranjivom u pogledu ugroženosti vrste od izumiranja. ". Postojbina im je severni deo Afrike gde su dosta ugrožene zbog velike ilegalne trgovine. Nastanjuje strme i stenovite predele koji su suštinski sušni ili polusušni, sa niskim rastinjem i travom. Vrlo dobro podnose kamenjare, pa su se lako i brzo odomaćile u Evropi i Severnoj Americi.

Ekstremni su nomadi koji se često sele duž planinskih venaca. Vrlo su okretne i mogu da preskoče visinu od preko 2 metra. Na prve znake opasnosti uglavnom beže uzbrdo. Ženke se od mužjaka najčešće razlikuju po slabijoj grivi, dok su im rogovi isto toliko veliki i snažni kao kod mužjaka.

Prema rečima zaposlenih u Beogradskom zoo vrtu, mladunčetu berberske ovce se ne zna pol, jer je njegova mama još uvek zaštitnički nastrojena prema svojoj bebi, tako da se u narednim danima očekuje otkrivanje pola.

Takođe, beba nema ime, te iz Beogradskog Vrta dobre nade pozivaju ljude da kumuju i daju svoje predloge za ime ovom preslatkom mališanu.