Taksama koje je administracija američkog predsednika Donalda Trampa već uvela još nije kraj. Za 2. april najavljene su nove koje bi se ticale uvoza svih prehrambenih proizvoda uključujući i pšenicu i kukuruz. Očekivane kontarmere pogođenih zemalja, odnosno uvođenje carina na američku pšenicu i kukuruz i njihovo poskupljenje moglo bi da dovede do toga da one potraže alternativne dobavljače. To bi, kako se procenjuje, za Srbiju mogla da bude prilika za izlazak na nova tržišta, pre svega ona koja su do sada uvozila američku pšenicu. Kakvi su izgledi za to, gde bismo mogli najpre da prođemo sa pšenicom koju smo jesenas zasejali na oko 600.000 hektara, što je oko devet odsto veća površina pod hlebnim žitom nego godinu dana ranije? Od proizvedenih 2,9 miliona tona pšenice, u tržnoj 2023/2024. godini izvezeno je 1,46 miliona tona pšenice, što je bilo povećanje od 43 odsto u odnosu na godinu pre. Tokom prvih sedam meseci 2024/2025. godine izvoz je već dostigao 876 hiljada tona, što je rast od 17 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
Da li ovi podaci ukazuju na to da možemo da računamo na snažan izvozni trend u ovoj godini i kako će se rat carinama odraziti na svetsku cenu ove berzanske robe? O tome u emisiji „Energija Sputnjika“ novinarka Mira Kankaraš Trklja razgovara sa agroekonomistom Milanom Prostranom.