Prema pisanju Skaj njuza to je deo revolucionarnog projekta „Nula prenošenja“, a genetičar sa Imperijal koledža u Londonu Nikolaj Vindbihler, koji radi na projektu, kaže da genetski modifikovani komarci mogu da deluju tamo gde drugi pokušaji kontrole malarije nisu uspeli.
„Prednost je u tome što niko ništa ne treba da radi. Ova tehnologija je čisto genetska, tako da niko neće morati ništa da uradi da bi bila korisna“, rekao je Vindbihler.
Prema njegovim rečima, samo relativno mali broj modifikovanih komaraca bi trebalo da bude pušten da bi cela populacija efektivno postala otporna na malariju, a tehnika, koja koristi gene preuzete od pčele i afričke kandžaste žabe, blokira normalan rast parazita malarije unutar komarca.
To bi značilo da ujed komarca u delovima sveta gde je bolest endemska više ne bi značio potencijalnu smrtnu kaznu.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije u 2023. godini je bilo skoro 600.000 smrtnih slučajeva od malarije, od čega su tri četvrtine žrtve bolesti bila deca mlađa od pet godina.
Pogledajte i: