„Lideri EU podržali su plan Evropske komisije za jačanje odbrane“, navodi se u saopštenju.
Plan Evropske komisije za „prenaoružavanje Evrope“ predviđa evropske investicije u ukrajinski vojno-industrijski kompleks, izjavila je ranije predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
U saopštenju Samita ističe se da će remilitarizacija Evrope biti sprovedena u saradnji sa NATO-om, a prioriteti će biti protivvazdušna odbrana, dalekometna artiljerija, dronovi i rakete.
„Samit EU definisao je spisak prioritetnih zadataka u kontekstu pouka iz rata u Ukrajini i u bliskoj saradnji sa NATO-om. Među njima su sistemi protivvazdušne odbrane, artiljerijski sistemi, uključujući visoko precizne dugog dometa, rakete i municiju, bespilotne letelice i sredstva za borbu protiv njih, svemirske kapacitete, sredstva za zaštitu kritične infrastrukture, sredstva za poboljšanje vojne mobilnosti, sajber kapacitete, vojne sisteme veštačke inteligencije i sisteme za elektronsko ratovanje“, navodi se u dokumentu.
U završnom saopštenju samita dodaje se da je Samit EU nazvao sukob sa Rusijom u Ukrajini egzistencijalnom pretnjom, ali je istovremeno najavio o nameri da autonomno obezbeđuje svestranu odbranu Evrope.
„Evropa mora postati suverenija, odgovornija za sopstvenu odbranu, bolje opremljena da deluje i autonomno odgovara na trenutne i buduće izazove i pretnje na 360 stepeni“, navodi se u saopštenju.
Takođe se ponavlja stav da sukob u Ukrajini predstavlja „egzistencijalnu pretnju“ za EU.
U saopštenju se navodi da „Rusija i Belorusija predstavljaju pretnju istočnoj granici EU“, ali se naglašava da Evropa „mora da uzme u obzir pretnje“ i na „svojim drugim granicama“.
„Ističe se da odbrana svih kopnenih, vazdušnih i morskih granica EU doprinosi bezbednosti Evrope u celini, a posebno se to tiče istočne granice EU, s obzirom na pretnje koje dolaze od Rusije i Belorusije“, naglašava se u dokumentu.
Evropska unija takođe namerava da nastavi i pojača sankcioni pritisak na Rusiju, navodi se u završnom dokumentu.
Paralelno sa podrškom Ukrajini, „biće pojačan pritisak na Rusiju, uključujući uvođenjem novih sankcija i pooštravanjem realizacije postojećih mera“, ističe se u dokumentu.
U dokumentu se dodaje da su šefovi država i vlada Evropske unije naložili Evropskoj komisiji da predloži dodatne izvore finansiranja odbrane na nivou zajednice.
Osim toga, na samitu je odlučeno da se Evropska investiciona banka preorijentiše na finansiranje vojnih programa.
„Evropski savet poziva Upravni savet Evropske investicione banke da hitno nastavi sa prilagođavanjem prakse Banke o kreditiranju odbrambene industrije, između ostalog, ponovnom procenom spiska isključenih aktivnosti i povećanjem obima raspoloživog finansiranja u oblasti bezbednosti i odbrane“, piše u dokumentu.
Takođe se navodi da su lideri EU primili k znanju, ali nisu odobrili, predlog Evropske komisije da se zemljama zajednice obezbede zajmovi do 150 milijardi evra za odbranu.
Ranije je Fon der Lajenova predložila da se prikupi 800 milijardi evra tokom četiri godine za finansiranje plana za „prenaoružavanje Evrope“. Predlaže se da se većina sredstava privuče iz budžeta evropskih država. Pri tome će Evropska komisija državama EU dati budžetske podsticaje, a sredstva namenjena regionalnom razvoju preusmeriće na vojne rashode.
Pogledajte i: