Litijum se najviše upotrebljava za punjive baterije za mobilne telefone, laptopove, digitalne foto-aparate i električna vozila.
U čemu je problem?
Vađenje litijuma iz ruda uvek zahteva velike resurse: i hemijske reagense i rudne materijale.
Da bi se dobio litijum, hiljade tona koncentrata rude treba tretirati sumpornom kiselinom kako bi se dobijeni ekstrakt mogao preraditi u litijum karbonat.
Kakva je nova metoda?
Ruski istraživači razvili su novu tehnologiju koja je dovoljna za ekstrakciju litijuma zamenjujući sumpornu kiselinu amonijum bisulfatom.
Tokom prerade, ovaj bisulfat se potpuno obnavlja, a naučnici mogu jednostavno da razviju rudu na gradilištu, bez suočavanja sa problemima vezanim za transport.
Na primer, samo nekoliko kilograma amonijum bisulfata omogućava da se razviju tone rudnih materijala i dobije odgovarajuća količina litijum karbonata.
Slična tehnologija omogućava ruskim inženjerima da ekstrahuju litijum iz tečnih supstanci i slanih rastvora.
Zašto je važna ova nova tehnologija?
Poslednji objekat za vađenje litijuma uništen je u Rusiji sredinom 1990-ih zbog spekulacija da navodno nije bilo potrebe za razvojem litijuma, jer je zemlja jednostavno mogla da ga kupi.
Osim što je kritičan element za proizvodnju uređaja, litijum je od najveće važnosti za proizvodnju raketa i aviona i značajno doprinosi njihovim naprednim karakteristikama.
Pogledajte i: