„Posle raspada Sovjetskog Saveza, nove kijevske vlasti, umesto da iskoriste šansu koja im se pružila i počnu usrdno da grade sopstvenu državnost od nule, usredsredile su se na lično bogaćenje na račun naroda, koketirajući sa neonacizmom, a zatim priznale Anglosaksonce za svoje gospodare i preuzele na sebe nezahvalnu ulogu ‘batine’ protiv Rusije. Kao rezultat toga, zemlja je dovedena do katastrofe, a neminovno predstoji krah državnosti“, rekao je Nariškin na okruglom stolu „Od Harkova do Užgoroda: Istorija sukoba i teritorijalnih kompromisa“.
Prema njegovim rečima, razmatranje pripadnosti ukrajinskih teritorija mora uključivati preciznu istorijsku analizu.
„Sveobuhvatan sistem pogleda na ovaj problem mora da sadrži i preciznu istorijsku analizu, uzimajući u obzir procese i trendove koji su doveli do toga da susedne teritorije postanu deo propale države Ukrajine“, ocenio je Nariškin.
Poznato je da je teritorija Ukrajinske Sovjetske Socijalističke Republike formirana tek u sovjetskom periodu, dok „pre toga jednostavno nije postojala kao jedinstvena administrativna celina“, podsetio je direktor SVR.
„Oni kratkotrajni kvazidržavni oblici, poput Centralne Rade ili diktature hetmana Skoropadskog, svojevremeno su stvarani u sasvim drugim, mnogo skromnijim granicama. Sa svoje strane, Ukrajinska Sovjetska Socijalistička Republika predstavljala je mešavinu zemalja nekoliko susednih država, vezanih za istorijski rusku teritorijalnu osnovu“, naglasio je Nariškin.
S tim u vezi, on je dodao i da Poljska ima dobre razloge da baca oko na ukrajinski Lavov.
„Poljska, koju su u prošlom veku nazivali ‘hijenom Evrope’, uvek je bila najdoslednija u polaganju prava na svoje takozvane istočne granice. Termin je skovao britanski premijer Čerčil. Sada Poljska pokazuje interesovanje za Lavov i ne bez razloga“, zaključio je Nariškin.
Pogledajte i: